Kad god treba da nešto odrade na svom imanju koje se nalazi tik uz deponiju, na samom ulazu u Bujanovac, mnogim ratarima Rakovca se ne mili da pokrenu svoje poljoprivredne mašine. A i kada ih pokrenu svi oni strahuju da će ostati bez guma jer na putu koji kroz deponiju vodi do njihovih njiva moraju da prođu i deonicu gde ima mnogo stakla.

Na tu stranu i ne pokušavaju da zađu kada se deponija zapali i iz nje počne da se širi gust crn dim. Ali kada se vatra ugasi i oni, napokon, dođu do svojih njiva pritisne ih nova muka kada pogledaju kako vetar i jato vrana raznose kese sa deponije duž plodnih oranica. U njihovoj glavi se stvori pravi košmar kada vide kako se deponija, gotovo preko noći, širi i nezadrživo uzurpira njihove plodne oranice. Sa ovim problemom prvi se 2015. godine, suočio Rakovčanin Mile Nedeljković, kome je bespravno, deponijom zauzeto tri hiljade i sto metara kvadratnih plodnog zemljišta, zbog čega je pravdu morao da potraži na sudu.

„Pune tri godine na sudu pokušavam da dokažem da je lokalno komunalno preduzeće bespravno u deponiju pretvorilo moje plodno zemljište na koje sam nekada proizvodio vrhunsku papriku i imao bušotinu za vodu, a koju su oni zatrpali đubretom“, kaže Mile i dodaje da je i njegovom stricu deponijom zauzeto hiljadu i trista metara plodnog zemljišta.

Mnogo puta se on predstavnicima ovog preduzeća obratio pitanjem zašto to rade i uvek ostajao nem kada bi mu rekli da oni moraju negde da odlože smeće.

Vlasnici plodnih oranica oko deponije sa uzurpiranjem zemljišta suočili su se gotovo istog trenutka kada je prvi kamion došao da istovari smeće na mesto gde se nekada jezerila voda, a u koju su tadašji proizvođači topili svoju konoplju.

„Ovde je po dvadeset kamiona dnevno istovarivalo smeće. Dok je rupa mogla da prihvati svo to smeće nekako se i moglo, ali kada je postala tesna i đubre počelo da se pali, zagađuje i širi na naša imanja mi proizvođači nismo imali kud i pre šest godina bili smo prinuđeni da napravimo barikadu traktorima i sprečimo deponovanje smeća“, kaže Dragan Nakić iz Rakovca.

Posle tog događaja na deponiji je podignuto postrojenje koje je, po priči vlasnika imanja duž deponije, trebalo da bude pretvoreno u postrojenje za reciklažu. Nažalost, ne znaju da kažu ni kad će jer im više niko to i ne spominje. Zbog toga oni očekuju veću pomoć od držve jer smatraju da samo tako mogu da reše svoj problem.