Bora Jović iz Svrljiga počeće ovih dana u svojoj vinariji „Status“, pored vina i sirćeta, da proizvodi, rakiju i to organsku.  

U neposrednoj blizini Svrljiga, u ataru sela Merželata, na visoravni koja se nalazi na 510 metara nadmorske visine Jović uzgaja četiri hektara organske šljive, hektar organske aronije i dvadesetak hektara vinograda.

„Planiram da proizvedem izmedju 4.000 i 5.000 litara organske rakije. Prema mojim saznanjima biće to prva organska rakija proizvedene u Srbiji.  Neću je odmah ponuditi kupcima, zadržaću je u buradima sigurno pet, šest godina, dok potpuno ne „sazri“,  kaže Jović.

Do sada nije proizvodio organsku rakiju iako organski šljivik ima sedam godina, strahujući da za takvu rakiju neće imati kupaca.

„Nedavno sam se medjutim,  uverio da u evropskim zemljama postoji ozbiljna ponuda organskih pića, medju kojima se nalazi i rakija“, ističe.

Već sedam godina proizvodi organsko vino od aronije, a planira da za neku godinu krene i sa proizvodnjom organskog jabukovog sirećeta.

„Prošle jeseni zasadio sam dva hektara starih sorti jabuka, ove jeseni zasadiću sedam, a naredne još deset hektara jabuka. Biće tu pre svega stabla „budimke“ i „kožare“, ali „florine“ i „topuza“, kao i nekih novih sorti jabuka“, veli.

Organska proizvodnja na jugu Srbije tek je u začetku, tako da je on sa svojim iako malim površinama trentno najveći prozvodjač organskog voća.

„Najveći problem za razvoj organske proizvodnje voća i povrća, ali i uopšte poljoprivredne proizvodnje, predstavlja to što ljudi u selima nemaju vodju. Ranije su zadruge bile vodje domaćinima. One su im sugerisale šta da proizvode, otkupljivale su im sve što proizvedu. Sada su domaćini prepušteni nakupcima i uvek loše prodju“.

Mnogi kod nas pogrešno veruju da organska proizvodnja podrazumeva proizvodnju bez upotrebe ikakvih preparata i bilo kakve zaštite. 

„Nije dozvoljena upotreba upotreba bilo kakvih pesticida, herbicida i veštaćkih djubriva, ali postoji spisak preparata koji mogu da se koriste. Oni  su recimo, na bazi belog luka ili sa hajdučkom travom, a za zaštitu šljiva može se koristiti i rastvor jabukovog sirećeta“, objasnio je Jović.

 Prema njegovim rečima, organska proizvodnja jeste skuplja od „uobičajne“ jer u njoj ima mnogo više ručnog rada, a mnogo manje hemije.

„Mnogo više ruku je potrebno da bi se odnegovao poptuno „čist“ proizvod, bez ikakvog upliva hemije. To opravdava i višu cenu organskih proizvoda. Ove godine je „obična“ šljiva otkupljivana po ceni od 12 dinara, a organska po ceni od 40 dinara. Takav odnos je dobar i trebalo bi da ostane i narednih godina“, izjavio je Jović, mašinski inženjer po struci.