Među planinarskom populacijom prednjače dame sa 53 posto. Starosna struktura planinara u Srbiji je zabrinjavajuća 4,2 posto mladih od 19 do 25 godina, a onih od 31 do 35 je svega 9,4%. Najaktivnije su osobe uzrasta od 41 do 49 godine sa 27,6 posto, slede ih planinari u šestoj deceniji sa 24,3 posto.

Ovo je anketa koju se sprovela komisija za informisanje Planinarskog saveza Srbije (PSS), posredstvom Gugl platforme i društvenih mreža, među svojim  članovima  i građanima Srbije koji odlaze u planine.

Za prvih petnaest dana decembra, koliko je trajala  u njoj je učestvovalo 1897 osoba, od kojih su se njih 1643 izjasnili kao članovi planinarske organizacije. Broj ispitanih je više nego reprezentativna uzorak s obzirom na to da Planinarski savez Srbije ima oko 20.000 članova sa plaćenom članarinom u tekućoj godini.

Cilj ankete je da osvetli određene segmente u planinarstvu i da svoj rad uskladi sa dobijenim rezultatima. Takođe, cilj je i da planinari, koji se do sada nisu udubljavali u sve aspekte planinarstva,  odgovarajući na postavljena im pitanja, razmisle i  preispitaju svoje afinitete, znanja i potrebe.

Među planinarskom populacijom prednjače dame sa 53 posto. Starosna struktura planinara u Srbiji je zabrinjavajuća 4,2 posto mladih od 19 do 25 godina, a onih od 31 do 35 je svega 9,4%. Najaktivnije su osobe uzrasta od 41 do 49 godine sa 27,6 posto, slede ih planinari u šestoj deceniji sa 24,3 posto.

Planinarska populacija se može pohvaliti visokim obrazovanjem, 70,4% ispitanika poseduje diplome fakulteta i visokih škola. Njih 87 posto redovno plaća članarinu svojim  planinarskim društvima. Najviše je onih koji su sa planinarenjem krenuli u periodu Korona pandemije, čak 28,5%, slede oni sa 5 do 10 godina staža njihov udeo je 22,7 posto. Od 20 do 50 godina privrženosti planinarskom pokretu je svega 9,7 posto.

Osnovnu planinarsku obuku ima položeno 55 posto planinara. Po dostignutim visinama, najviše je onih sa popetim vrhovima bivše Jugoslavije, od 2200 do 2900 mnv popelo se 35,5 posto. Visinu 4200  prešlo je njih 6,7 posto, a iznad 5700 samo 2,8 posto. Oni mlaobrojni, koji su prešli granicu smrti od 8.000 metara, ušli su u udžbenike srpskog sporta.

Sedmične odlaske na akcije van neposrednog mesta življenja  može sebi priuštiti 12 posto anketiranih, jednom mesečno  33 posto, dok ostali to čine nekoliko puta u godini. Mesečno za planinarenje 51 posto ispitanika može da izdvoji do 50 evra, dok 30 posto može i do 100.

Čak 83,3 posto anketiranih izjasnilo se da planinare doživljavaju kao familiju, njih 90 posto je glasalo za druženja uz logorske vatre, a 56 posto se izjanilo da nije akcija bez pesme i „trećeg poluvremena“.

Broj telefona Gorske službe spašavanja ne zna 44 posto planinara.  Polovina ispitanih u rancu ima komplet Prve pomoći, njih 35 posto kažu da bi znali da je upotrebe , 57 posto delimično, a skoro 8%  se ne raume u Prvu pomoć. Zainteresovani su da istu nauče, ukoliko bi im organizacije ponudile besplatnu obuku 73 posto  bi je pohađalo.

Lekarski pregled jednom godišnje radi 44% planinara, dok njih 7 posto to ne radi nikada, preglede kod specijalista sportske medicine nikada nije radilo 59 posto ispitnika.

U osiguranja se razume  47 posto, delimično 39 posto dok ostali ništa ne znaju o putnom, zdrastvenom, osnovnom i dopunskom osiguranju.

Ispitanici, njih 30 posto misle da je najoptimalnija grupa od 12 planinara, dok 20 posto smatra da je taj broj 18.

Polovina ispitanika misli da je solidno opremljena dok 30 posto ima samo najnužnije. Planinarske štapove koristi 78,3 posto ispitane populacije.

Mape ne zna da čita 12 posto, a telefonom da se orijentiše 6 posto ljubitelja planina. Bar tri planinarska čvora zna da veže 33 posto intervjuisanih.

Polovina ispitanika noćivala je u šatorima  dok 34% to želi ali nije imala priliku. Pod vedrim nebom, u vreći, spavalo je 38 posto planinara.

Ispitanici najviše vole staze od 15 do 20km 34 posto, 30 posto do 25 kilometara, a ekstremnijih, koji vole više od 25 kilometara je 15 posto.  Zimske uspone voli 70 posto.

Planinari, njih 76 odsto smatra da se u planinarskim domovima broj ležajeva po sobi treba značajno smanjiti, na 3 do 6 kreveta.

Planinari vole vodiče autoritativnog stila sa 43 posto, nešto manje demokratskog, dok je za liberalni glasalo  17 posto.