Temperature ispod nule koje se najavljuju za naredne dane prete da ugroze voćnjake u fazi cvetanja, a ovo naročito važi za šljivu na području Jablaničkog okruga. Većina voćnjaka je u cvetanju ili precvetavanju i to je najosetljiviji period, a dani sa jutarnjim mrazevima po pravilu prete nam sve do 25. aprila, kaže Aleksandar Mitić savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u PSSS Leskovac.

„Niske temperature mogu ugroziti voćne zasade u fazi cvetanja na temperaturi od – 4, dok u fazi zametanja plodova i na -1 do – 2 stepena. Najveća opasnost od izmrzavanja sada preti šljivi“, kaže Mitić.

Da bi se šteta sprečila neophodno je da se stabla voćaka zaštite u zavisnosti od okolnosti.

„Stabla voća koja su u manjem broju i recimo u dvorištima i okućnicama trebalo bi pokriti PVC folijama“, savetuje naš sagovornik.

Mešutim za velike voćne zasade pokrivanje je gotovo nemoguće. Zato se tu savetuju drugi načini zaštite.

„Postoje preparati, stimulativni hormoni, takozvani antifriz regulatori koji ublažavaju posledice niskih temperatura. Važno je ovim preparatima 48 ili 24 sata pre, prskati  atomizerima biljke i one će biti bezbedne i kada su temperature do -5“, kaže Mitić.

Jedna od poznatih mera je i zadimljavanje. Za ovu metodu mogu da posluže suve grane nakon rezidbe, razni otpaci kao i stare gume. Važno je, stvaranjem dimne zavese omogućiti kretanje vazduha i povećati temperaturu za stepen,dva. Postoji i postupak „orošavanja“, atomizerom ili na neki drugi način, kojim kapljice vode prelaze u led,stvarajući zaštitnu opnu. Ova metoda je zastupljenija u Vojvodini.

„Nažalost, rani mrazevi u februaru i martu najveću štetu naneli su već kajsiji koja je stradala oko 90 posto. Štetu su pretrpele  i rane sorte breskve, kruške i čak delimično i kupine“, kažu u PSSS Leskovac.