Iako je za neke sorte voća, naročito za kajsiju kasno, sneg koji je pao pomoći će u zaustavljanju vegetacije kod voćnih sorti kod kojih mraz već nije naneo štetu, smatraju stručnjaci Poljprivredne stručne i savetodavne službe u Leskovcu.

„Sneg je dobar izolator cvetnih pupoljaka tako da će pomoći u zaustavljanju bubrenja kod pojedinih sorti voća, naročito kruške i breskve.Takođe je dobrodošao i za jedan manji procenat kajsije koju mraz nije već uništio, kao i šljive.Višnja, jabuka i dunja su kasnije sorte, tako da one trenutno nisu ugrožene.Kod maline na zagrejanom zemljištu, ukoliko su krenuli pupoljci, takođe je ova padavina povoljna“, smatra Aleksandar Mitić, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u PSSS Leskovac.

Međutim, on upozorava da u danima koji predstoje treba biti oprezan u slučajevima pojave temperatura koje će biti u minusu.

„Kod kruške i breskve opasnost od izmrzavanja je i ukoliko temperature budu ispod  – 6, čak i – 4 ili kada je već formiran plod dovoljno je da strada i na minus jedan“, kaže Mitić.

Period od pre nekoliko nedelja kada smo imali izuzetno niske teperature od čak minus 16 stepeni doneo je velike štete kajsiji koja je stradala čak  do 80 posto na području Jablaničkog okruga.

Takođe,rane sorte šljive kao što je dženarika u zavisnosti od područja, stradale su od 50 do čak 80 posto.

„Ono što može da bude u narednom periodu opasnost nakon ovog snega koji se  zadržava na okolnim planinama Radanu, Kukavici i Kopaoniku, je hladan vazduh koji nadolazi otud i predstavlja takođe opasnost za voćne sorte“ , upozorava naš sagovornik.

Padavine su dobrodošle i pšenici

Prvo prihranjivanje ozimih useva azotnim đubrivom ratari u Jablaničkom okrugu uglavnom su obavili i to pre ovih padavina koje su, naročito pšenici dobrodošle, objašnjava Jelena Stojiljković, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo PSSS Leskovac.

Štete koje je izazvao mraz pre nekoliko nedelja, nakon prihrane i ujednačene povoljne temperature, znatno su ublažene.

„Sada pšenica izgleda znatno bolje u poređenju sa situacijom od pre desetak dana.U narednom periodu u fazi intenzivnog rasta treba planirati i drugu prihranu azotnim đubrivom, odnosno, preostalom količinom od ukupno preporučene doze“,savetuje Stojilkovićeva.