Poljoprivrednici Pčinjskog okruga ove lepe i tople martovske dane osim za oranje iskoristiće i za prihranu strnih žita azotom, a stručnjaci Poljoprivredno-savetodavne i stručne službe Vranje savetuju im da prihranjivanje obave u dve faze i da nikako ne koriste punu količinu azota kako ne bi došlo do prezasićenja biljaka.

Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo u ovdašnjoj Poljoprivrednoj službi, poručuje ratarima da prvu fazu prihranjivanja obave do 10. marta i to sa 60 posto azota, odnosno u količini od 100 do 150 kilograma po hektaru, a drugu u periodu vlatanja i to sa 100 kilograma KAN -a po hektaru.

„Ovakva prihrana žitarica se redovno sprovodi u godinama kao što je ova i to sa ciljem da biljka ne ostane sa plitkim korenom koji će kasnije prouzrokovati klipove lošeg kvaliteta. Posle primene ove agrotehničke mere poljoprivrednici obavezno moraju da obiđu svoja polja i provere zdravstveno stanje useva i procene prisutnost korova na osnovu čega će moći da planiraju prolećnu zaštitu useva odgovarajućim herbicidima i fungicidima“, kaže Lazović Đoković.

Stručnjaci vranjske Poljoprivredne službe takođe poručuju ratarima Pčinjskog okruga da ne strahuju zbog pojave žutila na svojim usevima.

„Ako se polje žuti jednakom nijansom, najčešće se radi o neishranjenosti useva i blokadi hraniva. Njive sa žitaricama gde je primećeno žutilo treba najpre pregledati pa tek onda primeniti mere za njihov oporavak. Stanje se može poboljšati folijarnim preparatima za prihranu kada je temperatura zemljišta minimalno 4 do 5 Celzijusovih stepeni, jer na toj temperaturi koren može normalno da funkcioniše.Treba napomenuti da ratari u Pčinjskom okrugu često prave grešku jer prihranu obavljaju NPK đubrivom u odnosu hraniva 15:15:15 koje je namenjeno predsetvenom đubrenju“, kaže Lazović Đoković.