Na većini zasejanih oraničnih površina koje je u okolini Vranja, posle nedavnog izlivanja, poplavila reka Morava doći će do presejavanja useva, ocena je stručnjaka vranjske Poljoprivredno-savetodavne i stručne službe. Međutim, pravo stanje na terenu će se po rečima Nade Lazović Đoković, savetodavca za stočarstvo u vranjskoj PSSS, znati tek kada se isuše njive koje se još uvek nalaze pod vodom.

Otuda ona poručuje ratarima kojima je posejanu kulturu odneo poplavni talas da na tom mestu, čim se steknu uslovi, poseju novu uz korišćenje organskog i mineralnog đubriva, primene duboku obradu zemljišta, ne pliću od 30 do 35 centimetara, nakon čega treba da obave setvu kukuruza, soje, krmnih kultura ili zaseju useve za zelenišno đubrivo koje će nakon zaoravanja popraviti narušeno zemljište.

Neophodne su i osnovne analize zemljišta kao i dodatne mikrobiološke analize i analize na teške metale ako postoji sumnja da je došlo do izlivanja fekalnih voda ili se u blizini određenih poplavnih područja nalaze i skladišta ili deponije hemijskih materijala i otpad.

“Poljoprivrednici sa svojih njiva sami mogu ukloniti naneseni šljunak ili krupni pesak.Na manjim površinama ovo mogu uraditi ručno, a gde je nanos veći treba da upotrebe mehanizaciju. Tamo gde primate da je odnet oranični sloj obavezno moraju da ga popune ilovastim materijalom i primene duboku obradu sa mešanjem različitog mehaničkog sastava, naročito tamo gde se smenjuju po dubini peskovita i ilovastoglinoviti slojevi. Na ovaj način se uz malo ulaganja može značajno popraviti produktivna sposobnost poplavljenog zemljišta uz redovno unošenje organskih i mineralnih đubriva”,savetuje Lazović  Đoković.

Na kraju podseća ratare da osnovnu obradu moraju obaviti na što većoj dubini, od 30 do 35 centimetara kako bi se zaorao sitan pesak i mulj koji je ostao na površini zemljišta nakon povlačenja vode.