Na današnji dan pre 26 godina, most u Grdelici postao je simbol nepravde, bola i smrti kada je putnički voz pogođen NATO raketama, a nedužni ljudi postali mete na putu bez povratka. Sećanje na tu krvavu Vaskršnju nedelju i dalje boli.

Komemorativnim skupom, polaganjem venaca i tradicionalnim prolaskom voza, danas je obeležena 26. godišnjica od jednog od najpotresnijih trenutaka tokom NATO bombardovanja 1999. godine, granatiranja putničkog voza na železničkom mostu u Grdelici.

Na mestu nezapamćenog zločina, svake godine okupljaju se porodice poginulih, predstavnici Železnica Srbije, grada Leskovca i brojni građani, kako bi odali poštu onima koji su izgubili živote u jednom od najstrašnijih napada na civile.

Skupu je prisustvovao i gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, koji se nakon minuta ćutanja i intoniranja himne „Bože pravde“ obratio okupljenima.

„Danas se okupljamo s tugom u srcima, obeležavajući 26. godišnjicu strašnog događaja koji je zauvek obeležio naš grad i zemlju. Tog 12. aprila 1999. godine, na drugi dan Vaskrsa, naša Grdelička klisura bila je poprište nezapamćenog užasa – raketiranja putničkog voza 393 tokom trajanja NATO agresije na tadašnju Jugoslaviju. Uvek ćemo se sećati tih teških trenutaka kada su nevine žrtve, putnici i radnici naših železnica, postali mete smrtonosne sile koja je zahvatila našu zemlju. Danas stojimo ovde, da bismo odali počast žrtvama – onima koji su izgubili svoje živote, onima koji su preživeli s trajnim ožiljcima i onima čiji su voljeni nestali u tom strašnom činu nasilja. Patnja i bol tog tragičnog dana ostaju zauvek, duboko usađeni u našem kolektivnom sećanju. Neka ovaj dan zauvek bude podsetnik na to da se nikada ne smemo umoriti u nastojanjima da gradimo bolji svet za buduće generacije. Hvala vam što ste se danas pridružili u ovoj svečanoj i tužnoj prilici. U zajedništvu ćemo pronaći snagu. Neka je svima večna slava i hvala“, poručio je gradonačelnik Leskovca.

Uz zvuke Lenjinovog marša položeni su venci na spomen-obeležje. Na kraju ceremonije, simbolično i potresno, mostom je prošao voz – isti put, drugačije vreme, ali ista rana koja ne zarasta.