Osnivač i glavna urednica portala „Energija Balkana“ Jelica Putniković kaže za RTS da je za energetsku stabilnost izuzetno važno da isporuke gasa našoj zemlji budu kontinuirane i u zadovoljavajućim količinama. Ističe da je preuveličan značaj gasnih interkonekcija sa susedima, jer Bugari kasne sa izgradnjom interkonekcije sa Srbijom, a tek se počinje sa izgradnjom gasnog skladišta LNG terminala u Aleksandropolisu.

Kada je reč o struji, navodi da je jasno da nećemo imati dovoljno uglja iz domaće proizvodnje, ali da je dobro što se on već uvozi i što su ugovorene neke dodatne količine. Jeftinije je uvoziti ugalj nego električnu energiju, jer je cena megavatsata astronomska, poručuje Putniković.

Od poetka je evrodizel na pumpama 218 dinara po litru, a benzin se prodaje za najviše 199 dinara. To znači da cena evrodizela ostaje ista kao prošle nedelje, dok je benzin pojeftinio za četiri dinara. Uredba Vlade o ograničenju cena goriva važi do kraja jula, a očekuje se da bude produžena.

Jelica Putniković ističe da su sve države primenile neke sisteme kako bi ograničile cene goriva, jer cena i dizela i benzina utiče i na cene drugih proizvoda.

„Ne čudi što je naša zemlja to uradila, mislim da je dobro što se i država odrekla dela prihoda, smanjene su akcize, i ma koliko da se prodavci goriva bune zbog toga što su im smanjene marže mislim da u suštini ipak može sve to da se organizuje da imamo goriva dovoljno za potrošnju, a da ne bude nestašica“, navodi Putnikovićeva.

Za energetsku stabilnost Srbije izuzetno je važno da li će isporuke gasa našoj zemlji biti kontinuirane i u zadovoljavajućim količinama. Putnikovićeva kaže da manja potrošnja gasa tokom leta obezbeđuje da se puni skladište Banatski dvor.

„Imamo obećanje nadležnih da će pre zime biti potpuno napunjeno to skladište. Dobra stvar je što se pune i skladišta u Mađarskoj koja su zakupljena, jer to nam obezbeđuje jednu stabilnost u slučaju da bude prekinut dotok gasa preko Bugarske što ja mislim da se ipak neće desiti, jer prema informacijama koje imam i Bugari sada koriste ruski gas, ali ga ne kupuju direktno od ‘Gasproma’, već od nakupaca“, dodaje ona.

Problemi gasnih interkonekcija

Srbija planira da gradi gasne interkonekcije sa susedima. Putnikovićeva kaže da mi već imamo gasnu interkonkeciju sa Mađarskom i to duplu.

„Imamo onu staru preko je je stizao nekada gas iz Ukrajine i kojom ćemo na zimu imati dotok tog gasa koji se skladišti u Mađarskoj. Gradi se interkonekcija sa Bugarskom i malo je tu meni se čini preuveličan značaj te interkonekcije – dobro je da je imamo i dobro je da imamo što više mogućnosti snabdevanja od raznih dobavljača, međutim Bugari su ti koji kasne i oni su tek sada završili svoju gasnu interkonekciju sa Grčkom, a gasnu interkonekciju sa Srbijom tek su započeli ili još nisu ni započeli, imaju nekih pravih problema oko toga“, navodi ona.

Pored toga, ističe, najvažnije je da se tek počinje sa izgradnjom gasnog skladišta LNG terminala u Aleksandropolisu i to je ono što otežava.

„Imaćemo gasnu vezu, ali treba da stigne gas. Bugari sada koriste LNG terminale u Turskoj, imamo neku nadu da se snabdevamo gasom iz Azerbejdžana, međutim sve te količine su već unapred prodate, a da li će vlasnici gasovoda TANAP i TAP biti voljni da povećaju kapacitet i da li će biti novih nalazišta gasa u Azerbejdžanu, to je veliko pitanje, a čak i ako bude to neće biti za godinu, dve“, objašnjava ona.

Reverzibilne hidroelektrane skup projekat

Pominju se i novi kapaciteti reverzibilnih hidroelektrana, a Putnikovićeva ističe da je reč o reverzibilnoj hidroelektrani Bistrica koja se planira godinama.

„Dobro je da se sada krenulo u neke tehničke stvari i pripremu za izgradnju te elektrane“, navodi Putnikovićeva.

Objasnila je da reverzibilna hidroelektrana znači da kada ima viška struje u sistemu, voda pumpa u reverzibilno jezero i to je jedna vrsta skladišta električne energije.

„Druga reverzibilna hidroelektrana je Đerdap 3 o kojoj se sada puno priča. Videćemo kako će se napredovati sa tim projektom, jer taj projekat je star već četiri, pet decenija i tu je bilo napre reči o gradnji nuklearne elektrane, a da se voda diže kada u sistemu ne treba toliko struje koliko nukelearka proizvodi. Sada se priča da bi punjenje tog reverzibilnog jezera bilo iz obnovljivih izvora, videćemo šta će biti“, poručuje ona.

Ukazuje da je to prilično skup projekat i da će tu Srbija morati da napravi saradnju ili sa susednim zemljama ili sa nekim investitorima.

„Pitanje je koje će još mere Vlada Srbije doneti po pitanju cene struje“

Kada je reč o struji, Putnikovićeva kaže da je „Elektroprivreda Srbije“ priznala i to se videlo prethodne zime da uglja neće biti dovoljno za ovu prvu zimu iz domaće proizvodnje.

„Dobra stvar je što se već uvozi ugalj i što su ugovorene neke dodatne količine. Jeftinije je uvoziti ugalj nego električnu energiju, jer je megavatsat struje skuplji od 300 evra – to je neka cifra koja je u odnosu na prošlogodišnju letnju sezonu kada je koštao oko 40 evra, to je atronomska cena“, naglašava.

Navodi da je sada pitanje koje će još mere Vlada Srbije doneti po pitanju cene struje, da li će ostati zamrznuta i za građane i za privredu, kao i da li će država na još neki način pomagati EPS-u.

„Sada je najbitnije da EPS ne samo pregura ovu prvu zimu, već da spremno dočeka i 2023. i 2024. godinu“, kaže Putnikovićeva.

EPS razmatra mogućnost korišćenja pripremljenog otpada kao dodatnog goriva pri proizvodnji električne i toplotne energije u termoelektranama. Jelica Putniković kaže da to nije nova ideja, kao i da je za to čula pre dve ili tri godine, kada su profesori sa Mašinskog fakulteta imali prezentacije i u okolnim elektroprivredama.

„Mi imamo deponije koje su pune komunalnog smeća, kasnimo nažalost sa odvajanjem onoga šta bi moglo da se sagoreva. Sagorevanje otpada se koristi čak i u gradovima poput Beča, to ne bi bilo nešto novo. Da li se proizvodi toplotna ili električna energija, sada je pitanje orijentacije i toga gde će se sagorevati, tako da bi to smanjilo potrošnju uglja“, zaključuje Putnikovićeva.