Četrdesetak radnika Yure iz Leskovca koje na posao prevozi autobus “Jugotransa”, blokirali su danas na sat vremena njegov polazak sa stanice nedaleko od same fabrike kako bi iskazali nezadovoljstvo uslovima prevoza, a pre svega povećanjem cena karata.

Oni su bukvalno napravili živi zid ispred autobusa i zahtevali da se pred njima pojavi vlasnik ovog preduzeća, što je on odbio, a na kraju je morala da interveniše i policija.

“Kulminacija problema je nastala kad je Jugotrans objavio obaveštenje da će nam mesečne karte naplaćivati prvog u mesecu, a ne 15-tog, kao do sada. Nama firma daje novac za putne troškove prvog u mesecu, i mi to redovno plaćamo. To znači da ćemo sada morati da mu platimo još za pola meseca kao i celi naredni mesec, što znači kartu i po. Pokušali smo da razgovaramo sa njim, alii on nije imao sluha da nas sasluša, pa smo morali da se odlučimo na ovakav drastičan korak”, objašnjavaju za juGmediu radnici koje smo zatekli kako stoje ispred autobusa.

Nezadovoljni su, kažu, i konstantnim povećanjem cena karata.

“Kada sam počela da radim pre par godina, karta je koštala do Kutleša, sela gde živim, 3.300 dinara. Firma mi je za troškove prevoza plaćala i tada, kao i danas, 3.000 dinara. U međuvremenu, cena mesečne karte je porasla na 5.000 dinara, što znači da od svoje plate koja iznosi 30.000 plaćam još dodatne dve za prevoz. Za ovaj mesec, zato što je gazda doneo ovakvu odluku, moraću da platim ukupno 7.500 dinara. I ko će normalan to da preživi?”, pita se Jelena, radnica Yure, i uzgred nam se žali da je na nogama od 4 sata izjutra.

Radnici ističu da su samo želeli danas da razgovaraju sa gazdom “oči u oči”, koji je do sada ignorisao njihove pozive ili ih, kako tvrde, vređao preko telefona.

“Oni slobodno mogu i da noće i da razapnu šatore ako hoće ispred tog autobusa, ali ja neću da dođem. Ja nisam tamo neki kočijaš nego gazda”, kazao je u telefonskom razgovoru vlasnik “Jugotransa” Novica Mladenović.

I, zaista, do kraja protesta, pa čak i na molbu pristigle policijske patrole, on se nije pojavio pred svojim mušterijama.

“Najverovatnije ne sme da nas pogleda u oči jer juče kada smo ga zvali da pokušamo da rešimo problem nazivao nas je stokom i raznoraznim drugim pogrdnim imenima”, komentariše Milica, radnica Yure koja putuje svakog dana do Donjeg Brijanja.

Ovi radnici tvrde da su pokušali da se izbore za drugog prevoznika, ali bezuspešno.

“Ranije smo se vozili Niš-Ekspresom i sve je bilo u redu. Cene karte su bile pristojne, imali smo klimu u autobusu, za razliku od sada, nismo se smrzavali zimi, nismo leti padali u nesvest od vrućine. Ali onda je neko Jugotransu dozvolio da stavi šapu na tu liniju od Priboja do Donjeg Brijanja i da ne sme da vozi nijedan drugi prevoznik. Čim se to desilo, on je povećao cenu karte”, priseća se još jedan radnik iz ove fabrike, Miloš, koji putuje do Pečenjevca.

Vlasnik “Jugotransa” kaže da nije učinio ništa protivzakonito.

“Još 2015. godine je grad Leskovac doneo odluku da cene prevoza možemo da povećamo za 25 posto. Ja sam samo to iskoristio”, navodi Mladenović.

Obeshrabreni njegovim postupkom i time što se ipak nije pojavio na polaznoj stanici da razgovara sa njima, kao i nakon legitimisanja od strane policajaca koje je pozvao vozač blokiranog autobusa, radnici su nakon jednosatne blokade pristali da uđu u autobus i vrate se kućama.

“Ali ovde nije kraj”, komentarišu.

Ovi ljudi očekuju da se neko na njihove zahteve smiluje.

“Ili taj bezdušni gazda; ili grad, da nam da nekog novog prevoznika, da stane na put ovom monopolu koji su mu dozvolili da bude jedini prevoznik do naših kuća; ili firma da nam poveća te putne troškove jer je ovako neizdrživo”, zaključuje naša sagovornica Jelena uz opasku da se nada da će kolege biti složne da i sutra naprave istu blokadu.

I tako svakog dana pri popvratku s posla, sve dok njihov problem ne bude rešen.