MEDVEĐA – Osmeh je ono prvo što ćete spaziti na licu Nade Dimić kada uđete u kancelariju pored kabineta predsednika opštine, a ni minut neće proći i već možete zaključiti da pred sobom imate skromnog profesionalca sa velikom dušom.

Nada Dimić je ovde konstanta, temelj zgrade lokalne samouprave, u kojoj se funkcije i funkcioneri menjaju a ona ostaje.

“Opština je meni kao drugi dom, kao porodica”, kaže žena koja nerado pristaje da bude glavna junakinja ove naše priče.

Završila je ekonomsku školu, pravno birotehnički smer, i imala sreću da i na prethodnim radnim mestima obavlja posao za koji se školovala. Za tehničkog sekretara postavljena je pre 16 godina, kada je za predsednika opštine izabran Slobodan Drašković, preminuo pre dve godine. Ni naredni predsednik Dragiša Petrović ni sadašnji Nebojša Arsić se nisu odrekli njenog znanja.

“Logično je da svaki predsednik bira sebi tehničkog sekretara i ja sam bila spremna za promenu radnog mesta, ali je doktor Nebojša Arsić verovatno procenio moju profesionalnost i odanost poslu, što mi zaista imponuje”, priseća se.

U kancelariji je kao u košnici, telefon neprestano zvoni. Dok jednom rukom drži slušalicu i strpljivo objašnjava, drugom preuzima dokumenta i sortira. Ulazi stariji čovek, traži broj telefona RTS-a, žali se da se radio te medijske kuće ne čuje u Medveđi. Nada preko google nalazi broj, ispiusje ga na papiriću i pruža nezadovoljnom građaninu koji bi da se izjada i na druge muke. Ona pažljivo sluša, sluša i one koji dolazi posle njega, upućuje ih tamo gde im se može pomoći.

“Tako se ovde radi. Nema zakazivanja, nema najavljivanja ni kod predsednika opštine koji je uvek spreman da sasluša građane, ali ja se trudim da, ako je moguće, problem rešim bez intervencije predsednika, oslanjam se na svoju procenu. Možda ponekad pogrešim, mada do sada nije bilo primedbi, a srećna sam kada ljudi izađu sa osmehom”, priča i dodaje da je na tom radnom mestu upoznala skoro sve stanovnike Medveđe.

Nada je član Udruženja sekretarica i sekretara Republike Srbije.

“Na našim skupovima razmenjujemo iskustva i učimo, učimo se tolerenaciji, strpljenju koje podrazumeva osmeh i kada nam se možda plače. Ipak, nisu sva iskustva primenjiva u svim sredinama, kao na primer da se građanima pomaže da ostvare svoja administrativna prava u zdravstvu, sudstvu…, kao što mi u Medveđi radimo”.

Nije, kaže, nikada imala neprijatnosti na poslu, ali je bilo tužnih i stresnih trenutaka.

“Najveći stres u svom poslu doživela sam kada je pre dve godine iznenada umro predsednik Slobodan Drašković. To je bio najveći udarac jer je otišao čovek koga sam cenila i kao prijatelja. Drugi stres je smrt Ljuljzema Sahitija, našeg vozača, koji mi je bio i drug i prijatelj”.

Slobodno vreme u Medveđi provodi u druženju, a godišnje odmore i Italiji kod sestre.

“Ostanem u gostima po dve, tri nedelje i to je moj jedini provod. To mi mnogo znači, opustim se i odmorim, ali kada se vratim u Medveđu razočaram se jer tek tada vidim koliko smo siromašni”.

Nada Dimić obavlja i druge poslove. Refernt je za skupštinske poslove i referent za malu privredu. Na pitanje da li sebe smatra uspešnom ženom kaže da je srećna što ima posla.

Milica Ivanović