Nekadašnje Udruženje građana „Dubočica u srcu“, koje je odnelo pobedu u Mesnoj zajednici „Milentije Popović“ Leskovac na prošlogodišnjim izborima za savete mesnih zajednice, 9. maja ove godine preraslo je u Udruženje „Svi za jednog, jedan za sve – dr Aleksandar Rangelov“, s ciljem da učestvuje na predstojećim lokalnim izborima. S idejnim tvorcem i predsednikom udruženja Alkeksandrom Rangelovim, koga sem na društvenim mrežama nema mnogo u javosti, razgovarali smo na temu izbora, aktivnosti, učešća mladih u politici i o predlogu da se na tim izborima izađe sa jedinstvenom listom opozicije.

Koliko ste aktivni na terenu?

Aktivni smo. Sada, zadnje subote, izneli smo štand i delili smo promotivni materijal. Radećimo na terenu, po mesnim zajednicama. Trudimo se da zainteresujemo što veći broj ljudi za naše aktivnosti jer trebaće nam njihova pomoć, u vidu članstva, potpisa, podrške i tako dalje.

Aktivni ste u više mesnih zajednica. Koje su to mesne zajednice?

Lokalni izbori će podrazumevati izbore u 139 mesnih zajednica. To će biti mnogo zahtevniji posao. Radimo tiho, diskretno, nenametljivo i za početak je u fokusu grad koji ima 13 mesnih zajednica, plus 5 prigradskih, ukupno 18, pa ćemo u vidu koncentričnih krugova dalje da se širimo: Brestovac, Grdelica, Pečenjevce i tako dalje. Trudimo se da nađemo ljude od poverenja, ali to je proces koji teče. Mi smo formirani tek 9. maja ove godien i tek treba da radimo. Pred nama je ogroman posao, a nemamo mnogo vremena.

Kada kažete diskretno i nenametljivo, kako to izgleda?

Ja sam neko ko živi po sistemu – prvo reci, pa kaži hop! Možda bi trebalo više pričati o svojim aktivnostima. Smatram da treba biti jako selektivan, jako pažljiv u biranju kadrova. Tri put meri jednom seci. Ne treba se hvaliti dok čovek ne bude siguran da je zaista postigao nešto što je kvalitetno.

Radite li kampanju od vrata do vrata?

Radićemo. Način na koji smo pobedili u našoj mesnoj zajednici je dao dobre rezultate jer smo tako radili. Izvršili smo jednu vrstu eksperimenta. Uzeli smo jedno parče tkiva, jednu mesnu zajednicu u ovoj našoj Srbiji, postavili dijagnozu bolesti i oderedili lek, odredili način na koji se taj lek koristi. Metod koji služi za upotrebu tog leka zapravo predstavlja kampanju od vrata do vrata, bezbroj popijenih kafa i druženja, obaveštenja na ulazima zgrada, zatim, društvene mreže. No, kampanja od vrata do vrata je nezamenljiva. To nismo mi patentirali, to je opšte poznato u praksi.

Stiče se utisak da vas ima malo u medijima.

Današnji dan neka bude neka vrsta prekretnice.

Kakva je vaša procena na terenu, kako su ljudi politički raspoloženi?

Članovi našeg udruženja su mnogo veći optimisti nego što sam ja. I pitam se da li je to zbog moje prirode i pitam se ko je u pravu, a ko greši? Možda je tako i bolje. Ne treba da se se previše radujemo pre vremena. Ipak, ja sam iznenađen. Mi smo na jednoj akciji na štandu od 9 do 12 sati delili promotivni materijal. Ja nisam očekivao toliku radoznalost. Najmanje sam očekivao da se toliki broj ljudi učlani i potpiše pristupnice. Još manje sam očekivao da se toliki broj upiše kao neko ko će dati svoj potpis onog trenutka kada budemo formirali listi za lokalne izbore. Mnogo toga se svakog dana nauči. Obično što čovek pretpostavlja u životu, nije baš ono što desi. Čovek planira, bog se smeje. To je moje svakodnevno iskustvo.

Jeste li očekivali, na primer, pobedu u Dubočici?

Bio sam oprezno ambiciozan. Mi smo sanjali o tome da u Savetu naše MZ osvojimo 6 od 11 mesta. Osvojili smo 7, odnos je bio 7:4, a kada je došao trenutak da se glasa za predsednika i potpredsednika Saveta, jedan član SNS je tajnim glasanjem prešao na našu stranu. Sanjali smo da bude 6:5, bilo je 7:4, na kraju se završilo sa 8:3.

Komentariše se da su oko Vas uglavnom sredovečni i stariji aktivisti. Zašto je to tako i šta je sa mladima?

Nisu samo stariji, ali tačno je da nam nedostaju mladi. Mladi su posebno ugroženi, na kraju ovo što se desilo u OŠ „Vladislav Ribnikar“, možda je vrh ledenog brega onoga što se dešava sa mladima. Jednostavno, vrednosni sistem na kojima se mladi odgajaju je potpuno drugačiji od onoga  na kome smo mi odrasli. Mi smo odrasli na sistemu gde je bilo važno preko leta pročitati lektiru, čitati i ostalo. Sada mladi za ideal imaju dilere i one koji trguju devizama, a devojčice imaju za ideal turbo folk zvezede. To je nešto što je bilo poptuno neprimereno našem vrednosnom sistemu.

Ipak, nemaju svi mladi te vrednosne sisteme.

Činjenica da je natalitet drastično opao, mnogo se iseljava ljudi. Hiljada ljudi nestane iz brojnog stanje ove naše države. Više se ne rađuju po dva do tri deteta po porodici, rađa se jedno, ljudi se iseljavaju iz Leskovca. Međutim, otkako smo izašli u javnost pojavljuju se mladi i aktiviraju se u većoj meri. Mladi, logično, razmišljaju o tome kako će da se zaposle. Tu postoji uvek neka vrsta pritisaka i uslovljenosti, to nije ništa novo. Politička podobnost je nešto što je sveprisutno u našem gradu i u našoj zemlji. Posao dobijaju oni koji su adekvatno politički usmereni na aktulenu političku partiju na vlasti – na SNS. Ako nisu, onda trpe pritiske.

Da li je teško odolevati pritiscima?

Kako ko. Među našim članovima ima dobrih domaćina, poljoprivrednika, nekih mlađih ljudi. Oni su odoleli tim pritiscima. Ima i onih koji to ne mogu da izdrže. Moramo da imamo razumevanje i za jedne i za druge. Sve što je ljudsko, nije mi strano.

Komentatori na Jugmedii Vam spočitavaju „prisvajanje“ prostorija dve mesne zajednice.

Prostorije MZ Rade Žunić i prostorije MZ Milentije Popović  su jedna uz drugu. Dobili smo jedan lep objekat, koji je, nažalost, loše izgrađen, ali to nije bitno. U medijima sam čuo zamerku, Milan Popović je izašao u javnost jednom prilikom. U zadnjih godinu dana bilo je negde oko 10 značajnih događaja. Gostovale su i političke partije i predstavnici političkih organizacija. Sve je krenulo sa dve dame koje su došle iz Beograda iz Nevladine organizacije „Kreni prmeni“. Kasnije su gostovali i predstavnic POKS-a, i tom prilikom i tri poslanika iz Narodne Skupštine Srbije, među njima i jedan od potpredsednika ,Vojislav Mihajlović, jedan poslanik iz Zavetnika, iz Prokuplja. Naša ideja je, a mi smo na izborima pobedili zato što smo rekli da ćemo biti otvoreni, jedna vrsta Užičke republike, da budemo otvoreni za sve, bez obzira na političku opciju, neka vrsta Agore, čuvenog grčkog atinskog trga, gde su ljudi slobodno pričali.

Da li biste prostorije ustupili SNS?

Kako da ne, pa kod nas stalno dolaze članovi SNS-a. U stavri, mi smo pobedili na izborima što se nismo delili oko tema ko je za Vučića, protiv Vučića, ko je za Ukrajinu, ko je za Rusiju i tako dalje. Objedinili smo se oko lokalnih tema vezano za borbu protiv urbanističkog terorizma u našem naselju, za bolju higijenu, za borbu protiv divlje gradnje i za otvaranje mesnih zajednica svim građanima. Zapravo su MZ privatizovane od strane aktuelne vlasti i koriste se kao mesni odbori SNS-a. Našim preuzimanjem vlasti, stvar se drastično promenila. I zato smo organizvali brojne aktivnosti vezane i za decu i za straije. Inače, na zadnjem događaju kada smo imali premijeru dokumentarnog filma o događajima u selu Kukulovce, došao je jedan član SNS i održao koncert frulom. Gostovao je bio i Zoran Vukašinović, sekretar naše skupštine. Za svaki događaj lično zovem mejlom našeg direktora Odeljenja za opšte poslove Milana Popovića, koji je čan SNS i koji mi odmah odgovori. Gradonačelniku sam pisao, ali iz njegovog kabineta nikada nije stigao odgovor. Ja bih voleo da dođe i Aleksandar Vučić, da se sučelje mišljenja, bilo ko, otvoreni smo za sve.

Kako planirate da izađete na izbore? Sami ili u koaliciji sa nekim?

Mi nismo u situaciji da biramo. Smatram da je najbolje da se opozicija ujedini. Međutim, to neće biti moguće, zato što je pravna regulativa takva da postoje tri mogućnosti – da izađe na izbore, prva, politička partija sa svojom listom, druga da izađe koalicija političkih partija i treća da izađe grupa građana, ali ne i koalicija grupe građana i poltičke partije. Bila bi idealna jedna lista i ja bih bio počastvovan i srećan kada bi to bilo moguće, međutim, to je nemoguće. Postoje i dve mogućnosti ili da se formira koalicija političkih partija, pa da mi kao Grupa građana budemo na toj listi, ili obrnuto – da se formira Grupa građana pa da se članovi političkih stranaka oslobode svojih partijskih obaveza i interesa, i ja mislim da je to bolja varijanta.

Na primer, GG Za Leskovac – zajedno jeste Grupa građana.

Oni su u drugačijem odnosu vezano sa Nebojšom Zelenovićem, koliko ja znam, ne znam tačno njihove odnose i pojedinosti. Bili su na listi „Moramo“, to je bila koalicija „Ne davimo Beograd“.

Da, ali to je na republičkom nivou. Oni kažu da je situacija drugačija na lokalnom nivou, da ne treba gledati Beograd, i pozvali su na formiranje jedinstvene opozicione liste.

Kažem, imamo ove tri, odnosno, dve mogućnosti. Ništa drugo ne postoji.

Da li biste Vi bili spremni kao udruženje građna da se priključite koaliciji političkih stranaka?

Da budemo na listi političkih partija? O tome treba razgovarati. Smatram da postoji i ova druga mogućnost. Smatram da je ona mnogo bolja. To sam i zagovarao. Ako je potrebno jedinstvo, to vam je kao Savezna reprezentacija, košarkaška, svejedno, ili fudbalska. Treba svako da se odvoji svog dresa, svoje političke partije i da se prihvati jedan zajednički dres. To je pravo zajednišvo, monolitnost. Da se odrekenemo svojih ideoloških obaveza, onoga što nas razlikuje, partijskih interesa, ličnih interesa i da se okupimo oko zajedničkog cilja. Jer, ovo nije trenutak za ideološke podele, ovo je trenutak za institucionalne promene. Aktuelna vlast se udružila oko jednog vrlo racionalnog cilja koji se zove kriminalizacija Srbije i raspordaja Srbije, a mi trebamo da nađemo drugi viši zajednički, takođe racionalni cilj: borba protiv rasprodaje Srbije i borba protiv kriminalizacije Srbije.

Ali to svi govore, i grupe građana i političke stranke.

Svi to govore, ali od kako se zanimam za politiku slušam o mogućoj saradnji i ujedinjenju, tako da to traje preko 20 godina. Nije to ništa novo. DOS je bio uspešan pokušaj koji se završio pobedom i treba nam neki novi Đinđić. Moramo da ga stvorimo, moramo da ga rodimo. Smatram da mi iz provincije ne trebamo više da se oslanjamo ni na istok, ni na zapad, ni na Beograd. Ljudi koji se čekaju smo mi, moramo da preuzimamo odgovornost za svoje živote. Zato treba da se pupčana vrpca sa partijskim centralama u Beogradu prekine da bi ljudi imali odrešene ruke da se udruže. Moram da naglasim da je kragujevačka opozicija to dobro uradila. Juna meseca su potpisali sporazum o nenapadanju, Sporazum koji kao drugu klauzulu podrazumeva kontrolu biračkih mesta i obećanje da pre i posle izbora neće ući u koaliciju sa SNS. To je nešto što nedostaje svim gradovima u Srbiji, pa i Leskovcu.

Da li ćete možda Vi pokrenuti takvu incijativu u Leskovcu?

Mi smo jedno malo udruženje građana, mi razgovaramo na tu temu. Ta incijativa je pomenuta prvu put vezano za izbore za Savete mesnih zajednica. To je razgovor koji je bio pokrenut juna 2022. godine. Nisu bili svi uključeni, ali veći deo opozicionih stranaka jeste. Predlog „Dubočice u srcu“ je bio da se decentralizujemo po mesnim zajednicama i da ljudi različitih političkih uverenja, čak, i različitih političkih organizacija, se udruže oko višeg zajedničkog interesa i formiraju grupu koja će imati svoju listu i izaći na megdan SNS. Međutim, u tom trenutku nije bilo dovoljno razumevanja za to. Prevladao je strah, a verovatno i vezanost za partijske centrale.

Da je ste bili potpisnik „Dogovora za pobedu“ kada se krenulo u proteste protiv nasilja u Srbiji?

Niko nam se nije obratio. Inače, verujem da je to nešto što je trebalo podržati. Mi smo učestvovali u protestima. Ja sam bio na prvom protestu, ali kasnije nisam jer sam imao privatne probleme, a i sada radim sa pola snage zbog tih privatnih problema.