Iako podaci Školske uprave Niš pokazuju da je ove godine svih 119 romskih svršenih osnovaca upisalo srednje škole, u romskoj zajednici još uvek postoji problem ranog napuštanja obrazovanja usled loših socio-ekonomskih uslova u kojima žive.

Prema podacima Fonda za obrazovanje Roma, procenat diplomiranih Roma u Srbiji je izuzetno nizak –  diplomira samo 11,5 odsto mladih u odnosu na većinsku populaciju gde je proseku 88 odsto mladih, rečeno je na forumu koji je pod nazivom “Akademsko obrazovanje Roma – mogućnosti i izazovi” održan u niškom Medija i reform centru.

Govoreći na forumu, predstavnik Fonda za obrazovanje Roma Alen Demiri, gradski većnik Bojan Krstić i sociolog Dragan Todorović ukazali su na mere koje utiču na povećanje broja svršenih učenika i studenata u romskoj zajednici i kroz koje programe Fond za obrazovanje Roma pomaže učenicima i studentima.

Predstavnik Fonda za obrazovanje Roma Alen Demiri podsetio je da taj fond već četvrtu godinu zaredom stipendira učenike koji imaju prosek ocena izmedju 2,5 i 3,5 i koji imaju rizik od napuštanja školovanja.

“Pre nego što je stipendiranje krenulo procenat romske dece koja nisu prelazila iz osnovnih u srednje škole i iz prvog u drugi razred srednje škole bio je 50, a nakon što je stipendiranje krenulo taj procenat je oko dva odsto. Fond može godišnje da stipendira oko 500 učenika iz svih delova Srbije ”, rekao je Demiri.

Gradski većnik Bojan Krstić izavio je na forumu da je uvodjenje inkluzivnog obrazovanja i mogućnost pohadjanja mešovitih odeljenja donelo dosta pozitivnih stvari kada je u pitanje obrazovanje Roma.

“Ranije su romska deca u Nišu pohadjala samo Osnovnu školu “Vuk Karadžić”,  a sada ih ima i u drugim školama, poput škole “Kralj Petar” i “Njegoš”. Samim tim što u najranijem dobu učestvuju u obrazovanju i vaspitanju, što se od malih nogu druže sa vršnjacima, to je veliki iskorak u njihovim životima i u uključivanje u društvo”, rekao je Krstić.

On je kazao da romska deca nisu ravnopravna sa drugom decom prilikom polaska u školu, jer moraju da savladaju brojne barijere, izmedju ostalog i tu barijeru što ne poznaju dovoljno srpski jezik.

“Mali Romi uglavnom dolaze iz porodica koje imaju puno dece i imaju nedovoljno dobre uslove stanovanja. Kada se  romske dete uključi u društvo moramo da znamo da je imalo veliku želju i uložilo puno truda”, istakao je Krstić.

Prema Krstićevim rečima grad Niš još ima veliki problem sa nedostatkom vrtića i malim obuhvatom romske dece predškolskim ustanovama.

“Tu leži odgovornost lokalne samouprave, da obezbedi dovoljno mesta za svu decu, kako bi romska deca od najranijeg uzrasta bila uključena u vaspitno-obrazovni process. Time bi im lagano otvorili vrata ka daljem obrazovanju”, izjavio je Krstić.

Sociolog Dragan Todorović rekao je da čitav niz unutrašnjih i spoljašnjih faktora utiče na procenat obuhvaćenosti romske dece osvnovnim, srednjim i akademskim obrazovanjem.

“Spoljašnji faktori tiču se uglavnom države koja treba da stvori uslove za obrazovanje, a unutrašnji faktori tiču se same romske porodice”, rekao je Todorović.

On je kazao da paletu spoljašnjih faktora čine, izmedju ostalih, zakonodavni organi koji treba da stvore povoljnu klimu, a ona je proteklih godina u Srbiji obezbedjena. Prema njegovim rečima, veoma značajan potez koji je u našoj zemlji uradjen je i uvodjenje pedagoških asistenata u škole.

“To je korak koji je drastično poboljšao položaj romskih učenika u školama, pre svega u postupku njihovog pripremanja za školovanje. Inkluzivno obrazovanje takodje omogućuje učestvovanje romske dece”, kazao je Todorović.

Porodica je, dodao je Todorović, faktor koji  takodje itekako utiče na obuhvat romske dece obrazovanjem.

“Za veći obuhvat dece veoma je važno ekonomsko osnaživanje porodica i promena tradicionalnih i patrijarhalnih navika koje se isključivo vezuju za romsku porodicu, poput rane udaje”, rekao je Todorović.

Na skupu je rečeno da je veoma bitno omogućiti zapošljavanje Roma koji su završili visoke škole i fakultete kako bi se na taj način motivisali drugi mladi Romi da dodju do fakultetske diplome.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva