Ratni veterani, neretko uključujući i one koji su se u ratnim sukobima direktno borili na suprotstavljenim stranama, predstavljaju društvenu grupaciju koja poseduje visok stepen kredibiliteta i potencijala za rad na polju izgradnje mira, kako u svojim zajednicama tako i u regionu. Neposredno i često veoma surovo lično ratno iskustvo često postaje snažan motiv za rad na izgradnji mira.

Sledeći taj motiv pripadnici mešovite grupe ratnih veterana su se skupa sa članovima Centra za nenasilnu akciju 4. aprila 2019. godine poklonili žrtvama i položili cveće na spomen-obeležja stradalim građanima i građankama Niša (Niš je bombardovan 29 dana, poginulo je 26 civila, a teže ranjeno 60 njih) civilima i vojnicima, iz perioda 1991-1999.

Ovim nije samo poslata poruka mira već i pokazan uzor i model, odnosno jedan od načina na koje se može i treba raditi kada je u pitanju pomirenje u regionu.

“Sjeli smo za sto. Bilo je tu u početku nekih nedoumica, ali smo iz dana u dan sticali povjerenje jedni u druge. Ovim putem želim da pošaljem poruku političarima da mi hoćemo i možemo zajedno”, rekao je Hamdija Karić, ratni veteran iz Viteza u centralnoj Bosni, bivši pripadnik Armije Bosne i Hercegovine i dodao „da su preko Centra za nenasilnu akciju, koji ujedinjuje ratne veterane iz regiona, uradili ono što nijedan političar sa Balkana do sad nije uspio”.

Dražen Horvat iz Hrvatske, bivši pripadnik Hrvatske vojske, istakao je da su najteži momenti kada dođete na mesto stradanja i kad se suočite sa strahotama rata.

“Mislim da je to najintenzivniji osjećaj. To ljudi često zanemaruju i dozvole da ih preuzme mržnja, a mislim da je najbitnija stvar, pokazati suosjećanje za patnju i svog naroda i drugih naroda koji nisu vaši”. Horvat je dodao da se iz primera veteranskih poseta može pokazati da se sukobi koji su tada nastali i razlozi koji su tada bili, mogu prevazići, i da možemo krenuti u nešto što se naziva pomirenje”, kazao je Horvat.

Domaćini su tokom boravka grupu odveli i do Muzeja kopnene vojske i spomen sobe u zgradi Kopnene vojske Srbije. Grupa je posetila i Islam-aginu džamiju u centru Niša. Predsednik džematskog odbora efendija Ragib Dobreva je ukratko upoznao veterane sa istorijatom džamije, kao i životom islamske zajednice u Gradu Nišu. Džamija je zapaljena u noći 17. marta 2004. godine kao odgovor huligana na rušenje crkava i manastira na Kosovu i Metohiji. Veterane je u svečanoj sali Gradske kuće ispred gradonačelnika primio i gradski većnik grada Niša Mirko Zečević. U jako prijatnom razgovoru i atmosferi gospodin Zečević je istakao zadovoljstvo posetom i dodao da ima jako prijatnu dužnost da može da primi ovakvu jednu grupu, koja se bavi radom okrenutom pomirenju svih naroda. Nakon sastanaka ratni veterani su obišli kulturno-istorijske znamenitosti Grada Niša, Koncentracioni logor iz Drugog svetskog rata „12 februar“ na Crvenom krstu i Ćele kulu.

Centar za nenasilnu akciju, sa uredima u Sarajevu i Beogradu, od 2008. godine organizuje posete grupe ratnih veterana iz Hrvatske, Srbije i BiH mestima stradanja civila i vojnika tokom poslednjeg rata te zvaničnim komemoracijama stradalim koje organizuju lokalne i državne vlasti i udruženja žrtava.

Centar za nenasilnu akciju i grupa vetarena učestvovali su danasna komemoraciji stradalima u NATO bombardovanju u Aleksincu, poklonili se žrtvama i položili venac na spomen-obeležju stradalim građanima i građankama Aleksinca.

U toku NATO bombardovanja SRJ, grad Aleksinac je bombardovan u dva navrata. Najteže bombarodovanje Aleksinca desilo se 5. aprila 1999. Poginulo je 11 građana, a 50 zadobilo telesne povrede. Uništeno je 700 stambenih objekata, zdravstvene ustanove i privredni objekti. Aleksinac je ponovo bombardovan u noći 27. na 28. maj 1999. Od posledica ovog bombardovanja, poginulo je troje ljudi.

Veterani iz regiona u organizaciji Centra za nenasilnu akciju do sada su prisustvovali komemoracijama u BiH u Gornjem Vakufu, na Koti 715 i Stogu (Vozuća) kod Zavidovića, Novom Gradu/Bosanskom Novom, Sanskom Mostu (Hrastova glavica), Sijekovcu kod Broda, Laništima kod Brčkog, Trusini kod Konjica, Stupnom Dolu kod Vareša, u Srbiji u Grdeličkoj klisuri kod Leskovca, Varvarinu kod Kruševca, Aleksincu, te u Hrvatskoj u Pakracu, Varivodama i Gošiću, opština Kistanje kod Knina.