Kada je Vranjanka Nevenka Stanković sela za svoj razboj u Gradskom parku da na manifestaciji „Dani Vranja“ posetiocima demonstrira ručno tkanje na malom razboju odmah su se oko nje sjatili ljudi da vide kako to ona pravi osnovu, uvodi žice kroz brdo, radi sa podnoškama.

I dok su neki pored nje pokušavali da naprave svoj najbolji selfi, drugi su pažljivo pratili način rada na ovom razboju upoređujući ga sa starim razbojima na kojima su njihove bake i prabake tkale vunene tkanine, ali i one od kučine.

„Oni su toliko bili jaki da su se udarci nabrdila prilikom sabijanja vune i kučine na razboju čuli čak u komšiluku.“, prokomentarisala je uz širok osmeh jedna starija gospođa hvaleći pri tom Nevenkino tkanje.

Njena predivna tkanina koja je lagano nastajala ispod brda izazvala je divljenje kod svih prisutnih. I nju je ova talentovana žena počela da tka vunicom koju su joj poklonile nepoznate žene na pijaci gde je dosada prodavala svoje rukotvorine.

„Obično bi mi se obratile rečima „A bre dete imam neke vunice možeš li da gi iskoristiš da gi ne bacim.“ Od svake sam sa radošću primala ove poklone srećna što ću imati priliku da od njih izatkam prelepe ponjavice, prekrivače, zavese, pončoe…“, priča Nevenka ističući da u kući na zalihama ima i puno „Jumkovog“ konca koji čeka da bude upotrebljen.

Sve to je, kaže i tera da radi uprkos tome što je prodaja ovakvih proizvoda stala. Ona je tkanjem počela da se bavi kada je u tranziciji poput mnogih ljudi u zemlji ostala bez posla. Priliku za to dobila je kada je Evropska unija u njenom gradu organizovala kurs tkanja.

Ovaj zanat imala je privilegiju da uči od svog sugrađanina Mikija Anđelkovića, čoveka koji se dugo bavi izradom narodnih nošnji.Tada je i dobila razboj na kome sada tka, ali i diplomu na koju je veoma ponosna.

„Kada sam se sa kursa kući vratila sa razbojem imala sam velike planove. Želela sam da radim i zaradim neke velike pare za svoju porodicu.

Međutim, od toga nije bilo ništa jer sam vrlo brzo shvatila da od ovog posla ne može kod nas da se živi.“, kazuje tužno Nevenka.

Uprkos tome, međutim, ona i dalje sa ljubavlju radi ovaj posao. Najviše vremena potroši na tkanje zimi. Tada joj se veoma često desi da uz razboj ostane do duboko u noć u želji da vidi kako će da na započetoj tkanini da izgleda neka šara koju je osmislila.