U Srbiji, roditelji dece sa posebnim potrebama svakodnevno se suočavaju sa izazovima i preprekama koje utiču na kvalitet života njihovih porodica. Među tim izazovima, nedostatak pravnog okvira za priznavanje i podršku roditeljima-negovateljima predstavlja jedan od najozbiljnijih problema s kojim se ove porodice suočavaju. Bojana Momčilović iz Leskovca, majka deteta sa posebnim potrebama i zagovornica prava ovih porodica, istakla je važnost usvajanja predloga zakona koji bi roditeljima omogućio status roditelj-negovatelj.
„Svako dete je jedinstveno na svoj način, pogotovo deca sa smetnjama u razvoju. Mi kao roditelji prinuđeni smo da brinemo o našoj deci 24 časa dnevno, to nije par dana u godini, nego tokom čitavog njihovog života, oni bukvalno fizički odrastu ali psihički ostanu na nivou malog deteta, iz tog razloga nismo u mogućnosti da radimo, mnogi od nas i možda neko i krene da radi pa jednostavno mora da bira između posla i deteta i normalno opredeli se da brine o svom detetu i nekad usred nedostatka tih materijalnih sredstava, roditelji budu prinuđeni da tu decu smeste u neku od ustanova ili daju u hraniteljske porodice ,“ kazala je Momčilovićeva na današnjoj konferecniji za medije u prostorijama Udruženja građana „Svi za jednog jedan za sve – dr Aleksandar Rangelov“.
Naglasila je da je nedostatak nacionalnog registra dece sa smetnjama u razvoju samo jedan od simptoma šireg problema.
Ova pravna praznina ostavlja mnoge porodice bez adekvatne državne podrške, prisiljavajući ih na kontinuiranu borbu za osnovna prava i priznanje.
Od 2013. godine, kada je pokrenuta peticija koja je prikupila preko 61.000 validnih potpisa za usvajanje zakona o roditelj-negovatelju, do danas nije bilo značajnijeg napretka.
„Ovaj zakon bi nam omogućio ista prava kao hraniteljima što bi značilo minimalni mesečni dohodak i naravno neku minimalnu penziju kada se za to steknu uslovi, usvajanjem ovog zakona promenilo bi sudbine mnogih roditelja koji dugi niz godina žive na margini društva, samim tim stekli bi možda uslove za neki normalan društveni život za koji se bore godinama“, rekla je Momčilovićeva.
Nacrt zakona je predat skupštini, međutim, od tada do danas, stvari su ostale na početnoj tački, ukazujući na inertnost sistema i nedostatak političke volje za rešavanje ovog pitanja.
Defektolog iz Udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama, koji svoje profesionalno iskustvo crpi i iz rada u školi „11. oktobar“ Dragan Nikolić detaljno poznaje izazove s kojima se susreću roditelji i deca sa posebnim potrebama, gledajući problematiku iz dve perspektive: obrazovanja i socijalne zaštite. Nikolić ističe da tematika roditelj-negovatelj ne bi trebalo da se tretira kao političko pitanje, naglašavajući da njegova uloga i uloga udruženja nije u podržavanju bilo koje političke opcije, već u saradnji radi promocije dobrih ideja, bez obzira dolazile one iz pozicije ili opozicije.
Nikolić smatra da je pitanje roditelj-negovatelj vitalno, dugo prisutno u javnom diskursu, ali nažalost često vezano za političke odluke koje utiču na njegovu realizaciju. Podržava usvajanje zakona koji bi porodicama pružio podršku, ističući važnost usklađivanja sa evropskim vrednostima i praksama, budući da Srbija teži evropskom putu. Zakon bi, po njegovom mišljenju, značajno doprineo stabilnosti i podršci porodica, sprečavajući socijalnu ugroženost i potencijalno razbijanje porodičnih jedinica zbog finansijskih teškoća.
Pored toga, Nikolić apeluje na širu podršku zajednice, uključujući nevladine organizacije i roditelje, za ponovno pokretanje inicijativa koje bi dovele do usvajanja zakona, ukazujući na stagnaciju napora od 2017. godine. Naglasak stavlja na važnost inkluzije, koju vidi ne samo kao teorijski koncept, već kao praktičnu potrebu, zakonsku obavezu i način ponašanja koji bi trebalo da postane standard u društvu, omogućavajući deci sa posebnim potrebama i njihovim porodicama dostojanstveniji život.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Ovoj vlasti ocigledno nije stalo do dece. Daj da vidimo sta ce sledeci da urade. Ja sam moje dete odvela u Ameriku jer nisam mogla vise gledati kako su najranjiviji zapostavljeni. Placem dok citam ovakve teme.