U okviru manifestacije „Crnotravska orata“, koja je okuplja zavičajne pisce, održana je promocija romana „Belo“ Žarka T. Đorđevića. Inspirativni ambijent etno-sobe Opštinske biblioteke „Sestre Stojanović“ u Crnoj Travi bio je idealno mesto za ovu promociju.

Roman su zajedničkim snagama objavili Narodna biblioteka „Desanka Maksimović“ iz Vlasotinca, Opštinska biblioteka „Sestre Stojanović“ iz Crne Trave i Centar za istraživanje i proučavanje kulturno-istorijske baštine juga Srbije iz Leskovca.

Promociju je otvorila Aleksandra Cvetković, direktorka Crnotravske biblioteke, koja je pozdravila prisutne i zahvalila im na dolasku.

Srba Takić, direktor Vlasotinačke biblioteke, podsetio je da je roman „Belo“ šesta knjiga koju su u poslednjih pet godina zajednički objavile ove dve biblioteke.

Prikaz knjige dao je Saša Stanković, profesor književnosti u Gimnaziji „Stevan Jakovljević“ u Vlasotincu.

„Roman je smešten na jug Srbije, u neodređenu varoš, a oslanja se na tematske i stilske uticaje Bore Stankovića i Meše Selimovića. Likovi govore dijalektom, a jezik romana pažljivo je oblikovan i prožet elementima poetske proze. Okosnicu dela čini pravo prve bračne noći – tema koja i danas ostaje tabu. Iako delimično podseća na Stankovićevu prozu, autor pokazuje zreo stil i izraženu sposobnost gradnje atmosfere. Očekuje se da u narednom romanu, sa novom temom, njegovi književni kvaliteti dođu još više do izražaja“, istakao je Saša Stanković.

Na kraju se obratio i sam autor, Žarko Đorđević, koji je istakao da mu je velika čast što prvu promociju ima upravo u Crnoj Travi. Iako u romanu namerno nije precizirao koji je to „Crveni Grad“, naglasio je da nije mislio na Leskovac, gde živi, već na Crnu Travu, iz koje potiču njegovi preci – tačnije iz sela Brod.

„Rad na rukopisu započeo sam u jednom teškom životnom trenutku, kada sam izgubio oca Tomu. Pisanje je za mene predstavljalo svojevrsnu psihoterapiju koja mi je pomogla da pobegnem od crnih misli. Prvi je roman pročitao profesor Stanko Đorđević, čiji se pogovor nalazi u knjizi, iako on, nažalost, više nije među nama. Od prve verzije do objavljivanja prošlo je oko petnaest godina“, istakao je između ostalog Đorđević.