Stariji Leskovčani se još sećaju druženja i deljenja životnih radosti i tuge sa svojim komšijama Romima, odlaska na slave, zajedničkih igranki, svega onoga što danas nema.

Jer, Romi i Srbi ovde više ne žive zajedno nego jedni pored drugih, a tuče među mladima su sve češće, dok su škole postale etnički čiste.

Samo nekoliko kilometara dalje, u varoš Predejane koja je deo grada Leskovca, situacija je sasvim drukčija.

„Mi smo i sopstveni jezik zaboravili i naša deca slabo razumeju romski jezik. I u kućama govorimo srpskim“, priča za Jugmediu Vladimir Stamenković koga zatičemo u leskovačkom restoranu sa sinom Lukom.

To je, objašnjava, posledica toga što u Predjanu vekovima Srbi i Romi ne žive jedni pored drugih nego u složnoj zajednici.

„Kod nas nema deoba, nema netrpeljivosti, svađa. Naprotiv. Mi se međusobno družimo i pomažemo, mi jedni kod drugih idemo na slave, samo je probelm što moje najbolje komšije slave istu slavu kao ja, na primer, pa ih zato slavimo po četiri dana kako bi, ipak, mogli da skoknemo do komšija, čestitamo slavu i pri tom nas i ugoste“, priča Stamenković, koji zna da su u Predejanu živeli i njihovi čukun dedovi.

Istu priču priča i njegov komšija Milovan Savić, koji sedi u istoj kafani preko puta oca i sina.

„Zajedno smo i u dobru i u zlu. Moj prvi komšija je Rom i najbolji prijatelj. Naše komšije Romi su veoma gostoprimljivi i uklapaju su u zajednicu gde je za sada Srbi većinsko stanovništvo“, priča Savić.

U Predaju ima oko 100 romskih kuća i to, kako kaže Stamenković, velikih i lepih jer ovde su, priča sagovornik Jugmedie, Romi vredni.

„Mi se u Predejanu ne osećamo kao Cigani, ne osećamo da smo degradirani kao što često pišu mediji iz drugih mesta u Srbiji. Kod nas je to nemoguće“, tvrdi Stamenković.

Na isti način u ovoj siromašnoj varoši iz koje se ljudi masovno iseljavaju, zarađuju za život i Srbi i Romi.

„Oni koji nigde ne rade, rade sezonske poslove po selima, za nadnicu, a ja dodatno i sviram. Ovi mlađi i Srbi i Romi rade po leskovačkim fabrikama, pa se tako preživljava. I tu delimo istu sudbinu“, objašnjava.

Ipak, srpsko stanovništvo se više iseljava nego romsko.

„Nažalost, perspektiva Predejana je takva da će ono u budućnosti postati romska varoš, mada sve više gubi odlike varoši“.

Pored iseljavanja, jedan od razloga nestajanja Srba je i visok procenat mortaliteta.

„Kod nas umre 10 pripadnika srpske nacionalnosti, a u isto vreme se rodi 10 beba, čiji su roditelji Romi. Jedino se, zapravo, po tome razlikujemo što žene Romkinje u Predajanu i dalje rađaju više nego Srpkinje“, zaključuje Vladimir Stamenković koji tvrdi da su Romi u Predajanu skoro zaboravili sopstveni jezik.