LESKOVAC – Leskovački ćevap je dobar kad ripa po skaru k’o dživžan, da bude softan i jedar i kad ga zagrizeš – da pršti na sve strane. Ovo je definicija za dobar leskovački roštilj koju je u amanet ostavio Miodrag Gligorijević, zvani Dragu Bure, ali kojeg se malo ko od majstora roštilja danas pridržava jer se ni roštiljsko meso više ne sprema na starinski način.
Kvalitet specijaliteta sa roštilja akutelizuje se sa svakom Roštiljijadom, pa je tako I ovih dana na Širokoj Čaršiji u centru Leskovca gde se pljeskavice i ćevapi “cvrle” na stotinak roštilj- skara. Sve priče počinju i vraćaju se na “ono nekad”.
Meso se ručno pripremi pa se drži na led
– Taj recept podrazumeva ručnu pripremu mesa. Ono se i tada i danas sprema isključivog od junećeg mesa, od čereka, prednjeg dela – plećke, vrata i stomaka. Potrebno je zrelo meso, june do 350 kilograma. Pre 30 godina, kada sam ja počinjao da se bavim ovim poslom, takvo meso se seckalo na krupnije komade i solilo, 200 grama soli na 10 kilograma mesa. Odstoji na ledu 24 časa, melje se ručno na najsitinijoj šajbni, mesi i peče – priča majstor roštilja Zoran Živković, vlasnik ugostetljeke radnje “Sandokan”, na kojoj su najveće gužve.
Zaboravljeno brendirano “roštilj meso”
Po receptu Dragi Bureta pre nekoliko godina brendirano je “leskovačko roštilj meso”, ali njega danas gotovo i nema u trgovinama zbog spore pripreme i visoke cene, pa se leskovačke roštiljdžije snabdevaju kod ovdašnjih velikih proizvođača, gde ceo prosec obavljaju mašine.
– Danas se dodaju aditivi i soja, ali mi to kompenzujemo kvalitetnim načinom pečenja – objašnjava.
Tajna pečenja je, veli u bukovom čistom ćumuru, u dužini pečenja, ali u njegovoj svežini. – Roštilj se jede isključivo vruć – kategoričan je vlasnik “Sandokana”.
Za razliku od prethodnih, ove godine su štandove i bašte uglavnom zakupili leskovački ugostitelji, pa je izvesno da posetioci jedu samo izvorne specijalitete, budući da su i Čačani i ugostitelji iz Požege angažovali leskovačke majstore.
Prava “mućkalica” samo od svinjskog mesa
Na štandu “Ace Popa” iz Čačka krčka se “leskovačka mućkalica”, opet po receptu Dragi Bureta. Majstor Dejan Miljković kaže da su “stranci” iskvarili mućkalicu jer u nju stavljaju “sve i svašta” što ostane sa trepeza “što je veliki greh”
-Mućkalica se sprema isključivo od svinjskog mesta i to od prednjeg dela. Najpre se izdinsta luk s povrećem, a meso ispeče na skaru na krupne komade i potom se satima krčka i meša s lukom i povrćem. Na kraju se doda malo pradajz, so, vegeta i biber. To je mućkalica prste da poližeš – tvrdi ovaj kuvar.
Danas je tzreći dan Leskovačkog festivala roštilja, a roštiljdžije su, kažu, više nego zadovoljne pazarom. Ipak, osmatra se nebo, jer svaka kap kiše i svaki dašak vetra smanjuje potražnju, ali se čeka i vikend kada organizovano stižu sladokusci roštilja iz okolnih zemalja.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
http://youtu.be/C89ACdYmWac
Ma samo paradajz ce da jedemo ne sekiraj se,
zanima me onaj deo gde kaže da dodatak aditiva i soja kompenzuju kvalitetom pečenja.Kako kad se svaka peče na skari (ckari) i kakva to promena u kvalitetu pečenja može da bude tolika da kvalitetno meso kompenzuje aditivima i sojom.Meso je meso. Nema tu kompenzovanja.
Mogu li novinari Jugmedije da pitaju gospodina Živkovića zna li ko je Mile Cvetković – Sandokan.
O nastanku mućkalice, inače, postoji legendarna priča koja nema veze sa pomenutom, i vredi istražiti i objaviti priču.
Meso na rostiljadi je najboljeg kvaliteta jer sadrži vise soje nego meso jer kažu soja je zdrava
Gospodo dosljaci i seljaci,
Kad mi iz grada dodjemo da kopamo njivu ili radimo neke poljoprivredne poslove vi nam se podsmevate.
Pustite da i grad ima neki svoj smek.
Muckalica se zove jer se pecene paprike na polumesece nasecen luk i meso od vrata ili plecke moze i pauflek ispeceno na skari stavi u serpu poklopi poklopcem i mucka.i to je muckalica koju je spremao Milan Gligorijevic,pa Miodrag Gligorijevic pa sad mi njihovi naslednici a ima nas dao bog.Kod vas seljaka dosljaka,znaci neodnosi se ovo na seljake koji su ostali na selu,ne odnosi se nina ove koji sad zive u gradu,odnosi se na one koji se laktaju i upropascavaju svojom povrsnoscu i zeljom za brzom adaptacijom nasledje ove sredine.koj paradajz,koja sargarepa kakvo krckanje to je przenija to nije muckalica.