Kada je grupa bujanovačkih entuzijasta 2019. godine u ovoj varošici osnovala ženski Rukometni klub “Munja”, tamošnje devojčice su se, željne novog iskustva, prosto utrkivale da postanu njegove članice. Ovo pogotovo one koje sebe nisu pronašle u tamošnjem košarkaškom klubu, koji je u to vreme bio jedini ženski klub u ovom malom gradiću na jugu Srbije.

Nema novca ni od Opštine Bujanovac

Videvši koliko se sa njihovom decom ozbiljno radi i sa koliko entuzijazma oni odlaze na treninge i takmičenja, za ovaj klub počeli su da žive i njihovi roditelji koji su na sve moguće načine pomagali da on zaživi i razvija se. Rezultati koje su njihova deca ostvarivala na rukometnom terenu, pod zastavom ovog kluba, u prvim godinama rada vodili su ih ka tom cilju.

Ovo tim pre kada su predstavnici lokalne samouprave rad ovog kluba pomogli dve godine sa 50 i 100.000 dinara. Uprkos tome što su to bila minimalna sredstva klub je nastavio uz pomoć sponzora da odlazi na takmičenja i postiže zavidne rezultate.

Međutim, otakako od opštine već dve godine ne dobijaju novčana sredstva za potrebe kluba i otkako su praktično ostali i bez sponzora, rukometašice ovog kluba prestale su da odlaze na takmičenja jer za to nema novca.

Otada se rad sa decom u klubu, prema rečima Marije Stojanović, profesora fizičkog vaspitanja i člana Upravnog odbora kluba, sveo se na trening.

“Dok smo radili imali smo tri termina za trening tokom nedelje. Zbog prebukiranosti termina za trening u Sportskoj hali bilo je dana kada smo kuburili sa njima. Zbog toga smo morali da ih održavamo u Školi “Sveti Sava”, a otkako se ona renovira sada nam je i to postalo problem”, kaže Marija i ističe da klub raspolaže talentovanim devojčicama koje su željene dokazivanja na sportskom terenu.

Njihov ponovni odlazak na takmičenja sa nestrpljenjem iščekuju i njihovi drugovi iz škole, ali i kraja koji su znali da ih tokom utakmice, koje su igrale na domaćem terenu, gromoglasnim navijanjem zdušno podrže.

“Na sportsko borilište možemo izaći tek pošto obezbedimo neophodna finansijska sredstva, a to možemo samo ako nas neko podrži sponzorstvo”, tvrdi Marija.

Sa situacijom u kojoj se našao ovaj rukometni klub, njegov predsednik Nebojša Mitić, upoznao je putem mejla i Rukometni savez Srbije, kao i kancelariji predsednika Republike, Aleksandra Vučića .

“Iz Rukometnog saveza Srbije dobili smo obaveštenje da se sa svojim zahtevima obratimo Opštini Bujanovac, a iz kancelarije predsednika su nas uputili na Rukometni savez Srbije koji su nam rekli da su upućivanjem lopti posredstvom jedne delegacije, a koje nam, nažalost, nikada nisu isporučene, nešto pomogli klubu”, priča Nebojša i ističe da je iznenađen ovakvim ponašanjem ljudi iz saveza koji ni u jednom momentu nisu pokazali razumevanje za potrebe ovog kluba koji radi na rubnom području i čini sve da talentovana deca dobiju priliku da u ovom sportu postignu najviše što mogu.

Klub rasadnik talenata

On izražava žaljenje što odgovorni ljudi u opštini, li i van njene, nemaju razumevanja za decu iz ovog kluba koja izgaraju na svakom organizovnom treningu u klubu i stižu da budu dobri đaci u školi. Ovo pogotovo što u ovom trenutku klub raspolaže sa izvanrednim igračicama koje bi mogle u ovom sportu da postignu velike rezultate.

This slideshow requires JavaScript.

Predsednik Mitić je pre izvesnog vremena uz pomoć roditelja i nekih sponzora iz Bujanovca uspeo svoje igračice da odvede na jedan od organizovanih turnira. Kaže de je njegov klub pozvan i na predstojeći turnir u Smederevu, ali on ne može da da potvrdan odgovor jer klub nema para za tako nešto.

“Za svaki naš odlazak na utakmicu potrebo nam je da obezbedimo oko 50.000 dinara i to samo za honorare ljudi bez kojih ona ne može da se održi. Mi smo željni uspeha, ali za to nam je potrebno i nešto para”, ističe Nebojša i poziva sve dobre ljude koji mogu da pomognu ovom klubu da to  što pre učine kako bi njegova selekcija ponovo mogla da se takmiči.

Toga su najviše željne i igračice Anastasija Petrović i Andrea Nikolić. Anastasija koja je u klubu četiri godine i u timu igra srednjeg beka kaže da joj mnogo nedostaju odlasci na takmičenja. Ona u ovom sportu želi da postigne najviše što može i zato trening propusti samo kada mora.

Njena koleginica iz tima Andrea je u klubu već godinu dana. Na terenu igra desnog beka otkako je trener zapazio kako se dobro snalazi na toj strani. Ona ističe da sa svojim saigrčicama vredno trenira i jedva čeka da se finansijska situacija u klubu poravi pa da opet krenu na takmičenja.