Na području Pčinjskog okruga ozimi usevi pšenice i ječma se u zavisnosti od od rokova setve, primenjene agrotehnike i lokaliteta nalaze u različitim fazama razvoja. Pšenica se, prema rečima Nade Lazović Đoković, savetodavca za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, nalazi u fazi razvoja od treće do četvrto stablo vidljivo (BBCH 23 – 24), a ječam u fazi od četvrto do šesto stablo vidljivo (BBCH 24 – 26).

Međutim, vizuelnim pogledom ozimih useva ječma na više lokaliteta registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma (Pyrenophora teres) i sočivaste pegavosti ječma (Rhynochosporium secalis) na oko 2 do 3 psto biljaka.

U usevima ozime pšenice je uočeno prisustvo simptoma sive pegavosti lista pšenice (Septoria tritici) na 2 posto biljaka. Pregledom useva je takođe, utvrđeno prisustvo žitne pijavice (Lema melanopulus) na do 2 posto i biljnih vaši (Aphididae) na do 4 posto biljaka.

Primećena su i oštećenja na listovima u vidu uzdužnih proreza od dopunske ishrane žitne pijavice, ali nisu uočene aktivne rupe od glodara, poljskog miša ( Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis).

Ozime strnine su se, po njenim rečima, pred kretanje prolećne vegetacije nalazile u veoma solidnom stanju. Dovoljne količine padavina prošle jeseni doprinele su dobrom nicanju i većina parcela je bila u dobroj kondiciji, sa dobrim bokorom, odnosno zadovoljavajućom gustinom useva.

“Trenutno je na većini terena širom našeg okruga prisutna optimalna količina vlage u zemljištu. Proizvođači sa porastom temperature treba da obiđu svoje njive i utvrde stanje useva, prisutnost, brojnost i vrstu korova, kao i pojavu potencijalnih bolesti“, ističe Lazović Đoković, i naglašava da je svemu ovome kumovalo više faktora, a najviše temperature i gustina useva pa otuda sa porastom temperature treba očekivati brzo napredovanje korova i bolesti.

Korovi, kao i kod svake gajene kulture imaju negativan uticaj na prinos, ali je prednost pšenice u gustini sklopa u velikoj kompetitivnosti, pa je problem korova manje izražen u odnosu na, pre svega, okopavine.

Savetodavac za ratarstvo vranjske Poljoprivredne službe ističe da faktori koji utiču na smanjenje pojave korova su pridržavanje plodoreda, setva čistog semena, dobra obrada zemljišta, uništvanje korova na nepoljoprivrednom zemljištu, kao i hemijska zaštita koja je postala gotovo neizostavna.

Na tržitu postoji veliki broj preparata za suzbijnje korova u pšenici, a ono na šta proizvođači treba da obrate pažnju jeste momenat primene, dominantni korovi na parceli, razvojna faza i korova i gejene biljke.

Na pojavu bolesti u usevu pšenice najveći uticaj imaju klimatski faktori i osetljivost gajene sorte. Većina proizvođača koji žele visoke prinose pšenice rade dva (neki i više) tretmana u borbi protiv bolesti. Od bolesti koje se javljaju ranije u proleće najznačajnije su: siva pegavost lista i klasa (Septoria tritici) pepelnica ( Erysiphe grminis), razne vrste rđa (Puccinia spp.).

“Prvi fungicidni tretman u pšenici se radi kada se bolesti pojave i njegov cilj jeste da se spreči širenje bolesti na više spratove.Već je postalo uobičajeno da se prvi fungicidni tretan radi istovremeno sa herbicidnim, a proizvođači često koriste i insekticid”, ističe Lazović Đoković.

Ona savetuje proizvođačima da pri izboru preparata obavezno odaberu dogovarajući fungicid, jer nemaju svi fungicidi istu efikasnost na suzbijanje svih navedenih bolesti. Zato je potrebno pratiti bolesti i izabrati preparat sa visokom efikasnošću baš za ono što se želi postići primenom tog preparata.