Pšenicom je, zbog velike suše, na području Jablaničkog okruga jesenas (2018/2019) zasejano nekoliko hiljada hektara manje nego prošle godine.

Nakon obavljene žetve, ukoliko se ne iznose žetveni ostaci, treba ih usitniti i tek onda uneti u zemljište, a nikako paliti strništa što je, ne samo kažnjivo zakonom, već i ubija kvalitet zemljišta, upozoravaju stručnjaci Poljoprivredne savetodavne stručne službe.

Protekle jeseni pšenicom je zasejano nešto više od 14.000 hektara

Prva agrotehnička mera redovnog obrađivanja zemljišta je ljuštenje strnjišta. Ljuštenje obaviti odmah nakon žetve.

“Ljuštenje – ugarenje je plića obrada zemljišta neposredno nakon skidanja strnih žita, mera kojom započinje jesenje obrađivanje oranica. Dubina ljuštenja je od 10-15 cm i zavisi od vlažnosti zemljišta, količine žetvenih ostataka, tipa zemljišta, klimatskih i vremenskih prilika. Ljuštenje oranice treba obaviti odmah posle žetve ili istovremeno sa žetvom, znači, po mogućnosti i stog dana”, objašnjava savetodavac iz oblasi ratarsko-povrtarske proizvodnje Boban Stanković.

Zaoravanje strništa je uvek bolje rešenje od spaljivanja. Činjenica koja upozorava! Sadržaj humusa opada – zaustavimo taj trend! Dа bi se sаdržаj humusа povećаo zа sаmo 1 procenаt potrebno je vreme od 50 do 100 godinа. 

Dа bi se proces opаdаnjа sаdržаjа humusа zаustаvio potrebno je primeniti sledeće mere:

Vrаćаnje biljnih ostаtаkа u zemljište.

Đubrenje stаjnjаkom ili bilo kojim drugim orgаnskim đubrivom.

Setvа jednogodišnjih i višegodišnjih mаhunаrki (lucerkа, sojа, pаsulj, grаšаk, grаhoricа itd.).

Primenа minerаlnih đubrivа nа bаzi аnаlize zemljištа.

Primenа rаzrivаčkih oruđа i plićа obrаdа zemljištа.

Šta se postiže ugarenjem?

Zaoravanje žetvenih ostataka pšenice ima niz prednosti. Zaoravanjem se biljni ostaci uključuju u proces kruženja organskih materija u zemljištu, stimulira se biološka aktivnost zemljišta i pozitivno utiče na strukturu i vodno-vazdušne i toplotne osobine zemljišta. Osigurava se izvor energije za mikroorganizme, popravlja se biogenost zemljišta, pozitivno se utiče na strukturu zemljišta kao i na vodno-vazdušne osobine, popravlja se plodnost i produktivnost zemljišta. Zaoravanjem žetvenih ostataka, u toku njihovog razlaganja može doći do tzv. „Azotne depresije“, (zbog smanjenja nitratnog azota zemljišta i njegovog ugrađivanja u tela mikroorganizama). Za eliminisanje azotne depresije – pored redovnog đubrenja azotom, preporučuje se dodavanje azota do 0,7 kg na 100 kg suve biljne mase. Ova količina azota obezbeđuje nesmetano razlaganje biljnih ostataka i otkriva nedostatak azota kod narednog korištenja i tako se izbegava pojava azotne depresije. Količina žetvenih ostataka kod ozime pšenice iznosi 5-7 t / ha.

Umesto ljuštenja oranica može i oranje na punu dubinu

Umesto ljuštenja oranice posle žetve, može odmah da se ore na punu dubinu 15-25 cm. U tom slučaju predhodno treba da se rasturi mineralno đubrivo i stajnjak. Posle oranja brazdu treba zatvoriti kako bi se zemljište poravnalo i smanjilo isparavanje. To se postiže upotrebom valjka, drljače ili stvospramača.

Paljenje strništa zakonom zabranjeno, kazne mogu biti višemilionske

Po postojećim zakonskim propisima spaljivanje žetvenih ostataka je zabranjeno i predstavlja akt  bezumne radnje. Ovim činom dolazi do potpunog gubitka organskih materija i azota. Osim gubitka u organskoj materiji vatra uništava korist od podzemnih svetova, ugrožava divljač, zagađuje okolinu i predstavlja veliku opasnost zbog mogućnosti nekontrolisanog širenja požara.