Мој деда, по мајци, Душан Валчић имао је столарске радње у центру Лесковца, које су после „ослобођења“ национализоване и одузете, a он после само 4 месецa преминуо, прецрко и свиснуо од муке. Деда Душан, који је био изузетан мераклија и хедониста, имао је антологијску поуку, бар за мене, коју до дана данашње памтим, и које се свим срцем, разумом и понашањем  придржавам: „Мој мерак, нико не може да плати“.

Због тога је, ваљда, мени уживање у животу, радост живљења, увек био важнији од посла, титула, звања, каријере, згртање пара, политике, међуљудских односа… Увек сам се облачио, а и сада се облачим, онако како хоћу. Могло ми се и може ми се.

Отац ми је радио, био директор, у Здравље, а мајка у Невени. Близак рођак моје маме био је шеф комисиона у Нушићевој, тако да сам  фармерице „Леви Штраус“ и цветне кошуње “хавајке“ носио када их није ни било у Лесковцу. Имао сам, па и носио, цепане фармерке, а прамен црне косе  фарбао у бело,  још у средњој школи.

Као студент, енглески штоф од викуне купио сам у „Џентламену“ у Кнез Михајловој, и шио одело. Енглески штоф од вуне  викуне,  ретке јужноамеричке животиње сличне камили која даје вуну сваке три године, чији метер кошта као месечна плата, сашио сам у шнајдерској радњи у  Кнез Михајловој. Узгред. Лево уво сам пробушио на два места, у својој 43 години, и дуго година носио две минђуше у левом уху. И сада, понекад, их ставим и поносно прошетам лесковачком чаршијом. Наравно, заједно са Чупком.

Зашто наводим шта ја носим и колико кошта?

Зато што је још А. рекао: „Без личног искуства, нема мишљења.“ Како да о било чему пишем, а облачим се у бофл? Како? Што не иде, не иде! Шта вам о облачењу може рећи полудела замлата, неопевана будалетина,  великомученик у главу, оџачар  Вулин Црноносац? Шта?  Знам, одмах ће те ми пребацити:  Колико пута си чуо: „Одело не чини човека!“.  Е сад, да ли је то тачно или не, враг би га знао? Не знам. Али знам  за изреку: „ Човек је оно што једе!“  Па, ако је ово тачно, а тачно је, зашто не би било тачна константација да, ипак, одело чини човека.

Јер, ако свако од нас „носи себе као властиту заставу“, онда је одело које си обукао увек нека врста поруке која говори нешто другима  о теби. Без обзира, да ли вам одело стоји „као саливено“ или пак „као да је туђе.“

Елем, колико год изгледало нестварно, али је тачно: сако од твида, као највећи допринос мушком одевању, је изум прве половине 20 века. Мушкарац у сакоу од твида увек ће бити елегантан. Твид је изузетан материјал, од чисте вуне је, врло је лаган, топао, не гужва се па се и не пегла; то је штоф заштићен од мољаца, дуготрајан, и скоро вечан. Наравно, када о твиду говорим, првенствено и једино мислим на harris tweed.

Сако од харис твида је ванвременски одевни комад, кога обавезно треба да има сваки мушкарац, који иоле држи до себе и начина облачења. Када га једном упознате нећете моћи више без њега, јер он је савршен комад за јесење и зимске комбинације. Пожељније је имати неколико сакоа од харис твида, него пун орман неквалитетних тренди крпица, које само служе од данас до сутра. Сако од харис твида,  направљен од најфинијег материјала, доста је скуп, али се дугорочно више исплати јер траје много дуже.

Чињеница је, да су све лепе ствари скупе, али вас чине задовољним.

Ја имам три сакоа од харис твида. Два сам купио, тамноплави и браон, пре једно десет година, а овај трећи, сиви рибља кост, средином фебруара ове године. Изузетно су очувани, и нисам им, на рукавима, ставио кожне закрпе какве носи Прљави Хари. Крој, оваквих сакоа, вечито модеран, савршен је: сва три су са два шлица и на џеповима немају поклопце. Дугмета су пресвучена кожом на којима је жиг са амблемом и натписом harris tweed. Руже, које носим на реверу, купио сам у истој радњи у Лондону и оне су од наjфиније, јако танке, кинеске свиле. Купио сам, по две,  црвене, розе и беле руже. Да се нађе! Лесковац је ово бато! Испод сакоа од харис твида можете носити кошуљу, ролку, мајицу (T-shirt), пуловер, џемпер…Када носите кошуљу, нека је од фланела или најквалитетнијег пуплина. Када купите сако, обавезно купите, за сваки сако, по две кошуље од фланела, на крупне квадрате, и  две кошуље од  пуплина. Купите их у лондонским радњама, одмах поред где сте купили сако; енгленски фланел је много бољи него италијански: изузетно танак, топао са врло постојним бојама и одличних дезена.

Имам кошуље и од енгленског и од италијанског фланела, па знам. Енглески пуплин је од најбољег египатског памука (најбољи памук на свету), који је вишеструко чешљан. Можете купити и само пуплин, као материјал, па овде у Лесковцу сашити кошуље по мери. То сам урадио ја. Кошуља може бити и од тањег тексаса, изузетна casual комбинација. Ако хоћете да имате, па и да носите, као бајаги,  ретро кошуљу, ганц нову али  намерно отрцане крагне и манжетне,  платићете,  у радњи,  250 фунти, или у нашим парама око 300 евра. (Размислите колико може да кошта кожна ретро јакна, као за виноград, што би ви рекли).

Кошуље пеглајте сами. Нека вас мајка научи, у раној младости, како се пеглају кошуље, и онда целог свог живота пеглајте сами. Не мама, не тата, не жена, не перионица. Само ви, и нико други. И, то не само крагну и манжетне; када пеглате пеглајте целу кошуљу. Још нешто. Кошуљу коју обучете да носите, када је скинете одмах у непран веш, не облачите је поново, док је не оперете и испеглате.

Чист веш је одраз праве етикеције. Тачка.

Када носите кардиган пуловер од шетланда, испод сакоа, онда  панталоне од крупног сомота или твида, а када испод сакоа носите пуловер на V од Lambswool са ромбоидним ленд дезеном, онда панталоне од вуненог енгланског фланела или тексаса. Ако носите кравату, или лептир машну, што је скоро обавезно када су  пуплинске кошуље у питању, оне су, кравате, од дебљег фулара, док је џепна марамица од тањег фулара.

Џепна марамица никада од истог дезена као кравата, дезени различити, али у тону! Мада може и само свилена марама око врата. Рукавице, ако их носите, зимске су футроване, ручна израда од  јареће, мапа, коже; док су јесење од јеленске коже постављене кашмиром.(Самсоните су најбоље). Панталоне, које носите …

Леп дан и свако добро, ма где били!