VLASOTINCE  – Ako želiš da upoznaš jedan narod, sedi za njegov sto i pij njegovo vino. Ova italijanska izreka danas je dobila potvrdu i na prvom salonu vina „Vina juga“ u Vlasotincu u okviru Vinskog bala.

Najbolja vina iz svojih podruma izložilo je petnaestak srpskih proizvođača rajskog pića, među njima i najbolji ovogodišnji vlasotinački vinari i vinogradari, koji su se zajedno sa predstavnicima lokalne samouprave pokazali kao sjajni domaćini.

„Vlasotince i okolina vinska su destinacija odavnina, pre svega što podneblje pogoduje zasadu vinove loze, ali slavu vlasotinačkog vina proneli su vredni domaćini koji su živeli za vino i od vina“, kazao je predsednik opštine Zoran Todorović, otvarajući Vinski salon.

Iako su vlasotinačka vinogorja desetkovana tokom poslednjih decenija, tradiciju predaka čuvaju mnogi njegovi stanovnici, s tim što sve ređe gaje autohtone sorte, već one svetski poznate. Jedan od njih je lekar Branislav Bidžić, ovogodišnji najbolji vinogradar i osvajač treće nagrade za vrhunsko crno vino.

„Tradiciju gajenja vinove loze započela je moja baba Darinka, koja je sa vinogradom od 30 ari podigla četvoro dece i 1928. godine bila jedan od osnivača Zadruge vinogradara u Vlasotincu. Tradiciju je nastavio moj otac, a pre 7 godina ja sam se latio tog posla uz veliku podršku dvojice sinova“, priča za Jugmediu Bidžić, koji u svom vinogorju gaji vrhunske sorte poput kaberne sovinjona, šardonea i italijanskog rizlinga.

Isti motiv ima i Petar Pešić, koji je osvojio prvu nagradu u kategoriji crvenih vina „Pre 20 godina sam osvojio prvu nagradu pa evo sada, na šta sam posebno ponosan“, kaže Pešić, jedini vinar koji vino čuva u sudu „barik“, kojeg koriste, tvrdi, i Francuzi.

„Vino traži lepu reč, da se kaže nešto lepo o njemu“, veli poznati srpski enolog Slobodan Jović, koji je danas bio počasni gost i predavač. I zaista, o vinu, pre svega onog iz vlasotinačkih podruma, govorilo se u superlativima, ali, ipak, sa izvesnom setom pri pomenu slavnih vremena.

Svetislav Petrović, predsednik Skupštine Vinskog viteškog reda „Simeon“, koja je održana pre otvaranja salona i kojoj su prisustvovali i vitezi vina iz drugih delova Srbije, kaže da se vinova loza u Vlasotincu gaji na površini od najviše 200 hektara, na usitnjenim parcelama.

Vlasotinčani su vino izvozili u Evropu i Aziju, a ”piće bogova” iz varoši na Vlasini pilo se i za carskim trpezama

„To je u poređenju sa nekadašnjim vlasotinačkim vinogorjem na 1200 hektara i isto toliko hiljade vagona vina, kada je bilo problem smestiti tolike količine, skoro zanemarljivo“, obajšanjava vlasotinački vinski vitez.

Cilj Vinskog bala, koji se održava od 1960. godine, kao i ovog prvog Vinskog salona je očuvanje tradicije, ali i obnova vinogorja, podvlači prvi čovek vlasotinačke opštine Zoran Todorović.

„Salon vina organizovali smo ove godine po prvi put s namerom da promovišemo kulturu ispijanja vina i da negujemo tradiciju vlasotinačkog  vina, ali da čujemo i savete drugih proizvođača“, kazao je Todorović koji je u izjavi Jugmedii rekao da konzumira kvalitetna vina u umerenim količinama, ali da prvenstvo daje vinima proizvedenim u vlasotinačkim vinarijima.

Goste iz skoro svih krajeva Srbije zabavljao je fantastični Trio amići, a održavanje Salona vina pomogli su: „Braća Đokić“ i „Šurik invest“ iz Leskovca, Cvećara „Jelena Kocić“ i Pekara „Sanja“ iz Vlasotinca.

Milica Ivanović