Iako su nam najčešće, nama običnim građanima, meta činovnici u preglomaznim administracijama, moramo da priznamo da su ti naši sugrađani vispreni, dovitljivi ljudi, posebno kada se radi o sopstevnom džepu, pa zato me i nije začudilo što se šalterska službenica dosetila da mito od tri stotine evra primi preko brze pošte. Sigurno, neobeleženo.
Nije ona uvhaćena, uverena sam, zato što je upala u oči specijalcima onako napamet i na osnovu prisluškivanih telefona, budući da oni nemaju vreme od prisluškivanja nekih drugih, nego je prijavljena od manje visprenih, ljubomornih, onih što brzo primete promene u garderobi, puniji novčanik ili noviji automobil. A prijaviti službenicu i nije neko veliko i opasno delo po život i imovinu.
Prijaviti velikog korupcionaša, lopova koji potkrada nas i Srbiju, e to je već nešto drugo. Za to treba imati onu stvar jer se u takvim slučajevima gube glave. Na takve pojave se zatvaraju oči u zemlji Srbiji, punoj demokratije i slobode. Doduše, građani i nisu u prilici da to vide, ali osećaju, šapuću pokazuju prstom…A oni koji znaju ćute, ćute ili svoja saznanja kopaju u duboke rupe iz kojih gotovo nikada ne porastu Trojanove uši.
Jednom mi se jedan takav znalac, davno beše, koji je imao sve mehanizme u rukama, hvalisao kako je dokaze pohranio na sigurnom i kako će se osvetiti političarima za šikaniranja. Evo prođe skoro 20 godina, znalac ode u zasluženu penziju, a od osvete ni traga ni glasa.
Srbija je, prema najnovijim istraživanjima Transparensi internešenal, u 2018. godini bila jedna od najkoruptivnijih država u Evropi, na 87. mestu od ukupno 180 zemalja, što govori da je nazadovala u borbi protiv korupcije, čime se u tom segmentu sve više udaljujemo od EU, mada lično ne čeznem za članstvom i mislim da tamo nikada nećemo ući.
Iako mi nije bitno šta Evropa i njeni kilavi službenici misle i saopštavaju u svojim izveštajima, duboko me pogađaju ove kokošarske korupcionaške akcije specijalnih odeljenja, sudova i policije jer nam se, bukvalno smeju u lice. Dok vozovi s običnim putnicima prolaze, rapme su podignute za krupne, nedodirljive ribe.
Nedavno sam bila malo dalje od Leskovca, tu na jugositoku Srbije i čula priču o bosu koji navodno iz senke komanduje Srbijom a sve preko tovara droge. Ma ne, nisam poverovala u glasinu, a sagovornike sam zaboravila (Ovo za slučaj da tužilaštva ekspresno ne reaguju pa me kao „oštećenu stranu“, kao onomad kada smo tražili novinsku inforamciju, obaveste da je prijava neosnovana). Iste priče kruže i o leskovačkom drogeraškom bosu, uglednom građaninu, biznismenu, ali kao glavnom rasturaču, a sve bez dokaza, sve u sveri naklapanja.
Ako se manemo velikih riba, a bolje da ih se manemo jer je to posao ministra MUP i drugih specijalizovanih službi na temu korupcije, ajde da siđemo na one niže grane pa da se zapitamo kako i na koji način svako ko dođe do bilo kakve funkcije gde se barata novcem enormno uveća svoje imovinsko stanje. Kao prvo, obuče se u skupo odelo, nabaci skupe kravate, ručni sat i obavezne cipele od kože po najnovijoj inostranoj modi. Potom na red dolazi stomak, limuzina, pa stan u Beogradu ili Grčkoj, a veliki je broj Leskovčana, Vranjanaca i Nišlija, mislim na politčare i biznismene bliskim vlastima, one izvođače asfaltnih i građevinskih radova, kupuju nekretnine i u Evropi. I zadnja faza – školovanje dece u toj Evropi i to baš oni što nama drže lekcije iz patriotizma, lopov-patriotizma.
I kako sve to postignu – političari i funkcioneri s platama od po 100.000 dinara i manje? Tu, naravno ne računam Cicu iz NBS jer njena je šest puta veća, ni direktore naftnih kompanija ni EPS-a, ni one što su predsednici upravnih odbora na po 10 mesta ni trgovce oružjem. Uf, pst, to je već zabranjena i opasna tema i spada u domen krupnih riba.
Dakle, odakle novac za luksuzan život gore opisanih ljudi kojima se posrećilo da komanduju našim novcima? Zar logičan odgovor nije da imaju dodatne prihode, ne one od po 300 evra, za nas nevidljive. A ako su dodatni i nevidljivi, odnosno, netransparentni, onda je imetak stečen krađom, korupcijom, mitom, kako god, legalno nije, izvesno.
E, takvi ne idu u zatvor kao ona šalterska službenica. Takvi samo nemaju miran san, bar mislim da nemaju i spavaju sa košmarnim snovima, bar im ja to želim.
A da su specijalci kadri, da žele, da im neko naredi, ali neće, dakle kada bi pročešljalji presude i odluke sprat, dva, tri iznad onog šaltera oko koga se kukalo tokom hapšenja, ili koliko behu na zgradi Osnovnog suda, ko zna šta bi sve otkrili. Ako ništa drugo utvrdili bi koliko košta jedna presuda sa očiglednim lažnim svedocima. Pa da se ne lažemo, šalterska službenica je samo imitrala šefove, bar mislim, možda. (Moram da se ograđujem jer su užasno ažurni kada su sami u pitanu, a Osnovno tužilaštvo evo 5 meseci ne rešava fizički napad i pretnje upućene našem novinaru).
I ko koga da sudi za korupciju u zemlji gde čak i građani žive život po principu „ruka ruku mije“, pitaju čak i novinare kome i koliko da plate radno mesto ili za operaciju preko reda. Ukorenilo se od pamtiveka.
Da li mi novinari možemo, znamo i umemo i da li imamo kapaciteta da istražujemo i dokažemo te velike koruptivne mahinacije? Nemamo, priznajem, odgovorno tvrdim. Čak i specijalizovane medijske istraživačke agencije izlaze sa sve tanjim izveštajima, tek da opravdaju novac dobijen iz inostranstva. A tv izveštaji razvučeni, dosadni, ne drže pažnju, bez pravih sagovornika i sa neimenovanim izvorima…., iako se na jednoj tv emisiji radi mesecima sa desetak i više novinara.
Zato je nama u dnveno-informativnim redakcijama, s retkim izuzecima jer je Jugmedia minulih godina usepla da otkrije par afera, doduše sitnije jer do krupnih igrača nije došla, lanac se naprasno prekinuo, ostalo da prenosimo zapažanja čitalaca i naša opšta zapažanja. Dakle opšta mesta i da prenosimo policijska saopštenja hapšenja sitnih riba, kokošara sa 2,3 grama marihuane.
Da li se nadamo da će ti korupcionaši, oni veliki ili oni veći od njih, jednoga dana dolijati? Ne! Bar ja nemam više nadu i veru jer se ne sećam da je u okruženju u kome živim, a to je Leskovac, jug i jugoistok Srbije, neko odgovarao zato što je krao, čak uhvaćen u krađi. Doduše, malo ih je uhvaćeno, ali oni što su uhvaćeni, prešaltovali se iz jedne u drugu vladajuću partiju pa oslobođeni i danas mogu da nas tuže jer su oni, je,lte nevini građani, i tako nevini mnogi i danas raspolažu našim novcem.
Ništa im ne može ni ona jadna Agencija za borbu protiv korupcije, koja ima samo funkciju beležnika, a oni koji im mogu, i sami ogrezli u korupciji, braniće sitnije od njih do poslednje fotelje.
A posle njih doći će opet gladni, goli i bosi, primeniti isti sistem, iz opanaka ući u cipele, iz prnja u odela…
A dotle, da broj hapšenja bude u statističkoj ravni, hapsiće se šalterske službenice i slični. I da me pogrešno ne shvatite, ne branim ja tu šaltersku službenciu, već od svoje države očekujem da iskoreni korupciju i mafijaštvo na svim nivoima.
Bojim se, neću dočekati.
Rodila sam se i umreću u takvoj državi gde je onaj ko ukarde kokošku – lopov, a onaj ko opljačka milione naroda siromašne i raspamećene države maher i biznismen, rodila sam se u neasfaltiranoj ulici i bojim se da ću umreti a da pre toga ne osetim miris asfalta, u mom sokaku od 120 metara, u gradu Leskovcu.
Pa čitaoci, lep dan vam želim.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Gospodo novinari malo istrazivackog novinarstva nije na pretek… Ako znate nesto – objavite. Ili istrazujte. Opravdajte pare iz budžeta za vase projekte.
Poštovana urednice
Jutarnja kafa je već hladna jer sam tri puta pročitao Vaš tekst i imam samo jedno da primetim:
– SVAKA ČAST!
Nešto mu treba, ne veruj mu ništa.
Svaka cast!
Gora stvar od direktnog primanja para je trgovina uticajem. Ja tebi, ti meni. Posao za ženu, brata, snajku…zauzvrat, subvencija za samozapošljavanje, građevinska dozvola, sudska presuda… Sve može, samo kad su ljudi složni.
Moje poštovanje za tekst.
Ali zašto je to tako? Kako smo došli do ovolikog blata u kojima se svakodnevno davimo i u kome ćemo se na kraju, sigurno udaviti. Možemo postaviti milion pitanja, nikada odgovore nećemo dobiti, barem ne od onih koji bi trebalo da ih daju.
Razloga je mnogo i mogli bi do sutra da polemišemo o tome. Moje mišljenje je da u osnovi svega stoji nedostatak obrazovanja ljudi u ovoj zemlji.
Nije mi namera da nikog uvredim ali to jeste tako. Da je drugačije, ne bi se ljudi prodavali za kilo šećera i flašu zejtina, za 1000 dinara ili sendvič i flašu vode. Ne bi ih vodali kao ovce, popisivali i uterivali kao stado u autobuse i glasačka mesta. Ne bi se ljudi prodavali za obećanja i nameštenja sa primanjima od 200-250 evra od kojih ne mogu da prežive. Ne bi govorili da je belo crno, da je kriminal u redu jer je zbog „višeg“ cilja i jer je „naš“, ne bi branlli neodbranjive stvari. Da su obrazovaniji, postavljali bi prava pitanja, imali čvršće stavove i principe, bili bi „nezgodniji“ sa saradnju tj. poslušnost što bi dovelo na kraju do boljeg izbora i kvalitetnijih ljudi na mestima na kojima se odlučuje.
Zbog nedostatka obrazovanja, ljudi su nesigurni, uplašeni i nespremni da preuzmu odgovornost za svoj život. Tada je najlakše prikloniti se stadu i gledati da te ovan predvodnik primeti bar na tren i da ti dozvoli travu zeleniju. Iz tog straha i sumnje u sebe i svoje mogućnosti, većina nema integritet, spremni su na sve vrste kompromisa i sve ustupke vlastodršcima jer su ubeđeni da žive i zavise isključivo od njihove volje. Sami su sebe prevarili ubeđujući sebe da oni isključivo žive zato što im „oni“ dozvoljavaju da žive. Onog trenutka kada ljudi počnu da rade na sebi, da se obrazuju, da promišljaju svoj zivot i okruženje doći će razvoja svesti gde će neko konačno reći- dosta je, nemoj da me lažeš, to je nerealno, sram te bilo. Do tada i dalje ćemo imati polupismene, gladne, bose a drčne koji će uvek imati na umu samo sitnosopstveničku korist a kojima ništa nije glupo i ne libe se da se laktaju i zajašu vlast. Da su malo, ali malo obrazovaniji, priznali bi sebi da nemaju ni znanja ni kapaciteta za tako odgovoran posao kakav je upravljanje državom. A to je već korak ka boljitku.
Potrebno je samo praviti razliku između školovanog i obrazovanog. Ogromna je razlika. Najbolji pokazatelj je trenutna struktura vlasti na svim nivoima gde se većina školovala pod stare dane, došli do nekih diploma kojima bez stida i srama mašu, kao da se znamo od juče ali džabe. Dokaz?
Vratimo se na početak pa da vidimo kako i šta mi to živimo danas?
Skidam kapu.
A za jedno 176 god.kolko reče Vujović da nam je potrebno da postignemo standarde EU,i glave će doći na red.Živi bili oa videli.
Sto se tice tuzilastva I vase tuzbe od pre 5 meseci onda je uspesno okoncana na vasu stetu, informacija iz prve ruke. Da ste malo ljudi a ne samo novinari i da imate saosecanja za pojedine dogadjaje mnogo bi bolje bilo
Vi ste verovatno jedan od naših junaka iz teksta, budući da znate ono što ne biste smeli znati i s obzirom na činjeenicu da mi kao oštećena strana nemamo informaciju da je predmet okončan. Što se tiče vaše zlobne tvrdnje, upravo je Jugmedia poznata po saosećanju za muke običnog čoveka, a napadnuti smo bez ikakvog povoda.
Ne znam ko je ovaj junak gore, a ja sam jedan od hiljade junaka kojima ne objavljujete komentare. Ko se našao da se poziva na empatiju?
Kad je ono dolazio Putin, pustim ja tv kad tamo hapsenja kriminalnog vrha. Umesto da to sakriju od javnosti, jer ce ih ionako pustiti cim Putin izadje iz Srbije, oni na sva zvona. Prave predstavu kako je Srbija institucionalno spremna da se obracuna sa kriminalom, i politicki dabome, jer to kazu isti eksponenti politicki funkcioneri. I tako svaki dan od ranog jutra na svakom bozjem kanalu predstave za narod. Te predsednik, iako nije premijer, prčka nesto po inistucijama, po ministarstvima, premijerka, iako je premijer, ona punih ustiju voljenog vodje, dize u nebesa predsednika, kao da joj je to posao. Vise ne palim televizor. Glumci predvode opoziciju, kad im vlast jede hleba i počela da glumi svaki dan novu predstavu pred narodom. Tako i ova mala hapsenja. Ko kraduckanje. Ovo mu dodje ko hapšuckanje. A do velikih obračuna sa kriminalom, ne sme da dodje, jer bi morali da krenu od svojih vrhova, od svojih rodjaka, od svojih partijskih drugova sa kojima su se talili, delili, od svojih pobratima koji im finansiraju kampanje autobusima, hranom, gorivom. Pogledajte u svakom gradu po koga je najveća povika, a opet ti opstaju godinama, jer su pod zaštitom vlasti. i to uz puna usta poštenja, morala, skromnosti, pretpostavke nevinosti.