Sedmogodišnji Luka Milenković želi da postane vatrogasac kad odraste. Sedi sam u školskoj klupi jer se osim njega niko nije upisao u prvi razred. Pre mesec i po dana krenuo je u školu u Oruglici, zabačenom selu na svega nekoliko kilometara od administrativne linije sa Kosovom.

Ima veliku i lepu torbu, zna sva slova i u školu ide peške jer mu je kuća samo 300 metara udaljena od škole.

U svom razredu je i najviši i najniži, najbrži i najsporiji jer je jedini prvak i trenutno jedini đak u isturenom odeljenju  osnovne škole „Slavko Zlatanović” iz Miroševca.

Inače, od Miroševca njegovo selo je udaljeno čak 20 kilometara neasfaltiranog i jako lošeg puta koji je zimi često zavejan i neprohodan.

“Ne smeta mi što sam jedini u razredu, ali bih voleo da imam barem još jednog druga. Imam prijatelje sa kojima se igram nakon škole u selu” kaže nam dečak koji je jedini učenik u selu sa preko 350 stanovnika, „na braniku otadžbine”.

Ispred same zgrade škole je veliko dvorište. U njemu se ponekad igra sam, a  najčešće sa učiteljem. Nadaju se, i jedan i drugi, da će sledeće godine „pojačati” družinu. U ovom selu ima još dece.

„Najžalosnije je to da čim ti mališani stasaju za polazak u školu, roditelji odluče da se sele bliže Leskovcu. Ministarstvo prosvete ima razumevanja za one koji su ostali ovde , te još uvek nismo stavili katanac na ovu školu i očekujemo da i naredne godine upišemo još jednog đaka” kaže Bratislav Stanković, direktor škole.

Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka ovo istureno odeljenje brojalo je i više od 50 đaka koji su nakon završenog četvrtog razreda svoje školovanje nastavljali u Miroševcu.

Migracija jeste učinila svoje, ali oči meštana Oruglice uprte su u malog Luku kao u simbol budućnosti ovog mesta. Kažu da ne žele da se sele, ali im je potrebna bolja infrastuktura. Pre par nedelja, Oruglica je dobila obnovljenu zdravstvenu ambulantu…

Nada da će biti bolje je ponovo pomuljila svoju glavu. Luka ne sme da ostane sam, šapuću meštani ovog sela.