Poljoprivrednu manifestaciju „Dani polja“, koju je organizovana u ataru sela Moštanica kod Vranja organizovala vranjska Poljoprivredno savetodavna i stručna služba, mnogi tamošnji poljoprivredni proizvođači su iskoristili da razmene iskustva o proizvodnji kukuruza na ekstremno visokim temperaturama.

„Cilj ovog ogleda koji smo sproveli na imanju rekordera u proizvodnji kukuruza Dejana Ivanovića je da našim poljoprivrednicima pokažemo šta mogu da dobiju navodnajvanjem kukuruza i zašto je bitno da ubuduće ovu kulturu gaje na parcelama koje su bogate vodom”, ističe je Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo.

Na ovom ogledu je, prema njenim rečima, u sistemu navodnjavanja bilo trinaest  srednje kasnih i kasnih hibrida, pet semenskih kuća. Osnovna obrada zemljišta je na vreme obavljena u jesen uz primenu stajnjaka od 25 tona po hektaru. Korišćeno je i NPK-a đubrivo u osnovnoj obradi zemljišta, a dve trećine NPK-a đubriva u setvi i dve prihrane. Kukuruz je posejan u optimalnom roku. Odmah posle setve, a pre nicanja obavljena je i zaštita, dok su u periodu vegetacije urađene dve prihrane azotnim đubrivom (KAN).

„Kukuruz je na ovoj oglednoj parceli u dobrom stanju iako je ovo bila jedna od vrlo teških godina za poljoprivrednu proizvodnju. Jun, jul i avgust su obilovali tropskim temperaturama. U junu smo imali samo 40 mililitara vodenog taloga sa devet tropskih dana, u julu mesecu smo imali 25 mililitara vodenog taloga sa 13 tropskih dana.“, naglašava Lazović Đoković.

Stanjem kukuruza na ovoj oglednoj parceli pogotovo je zadovoljan njen vlasnik Dejan Ivanović, koji ističe da je navodnjavanjem, pravilnim izborom hibrida i primenom svih neophodnih agrotehničkih mera uspeo i na tropskim temperaturama da ostvari prinos od deset tona po hektaru.

Dobrim prinosima kukuruza na svom imanju se nada i poljoprivrednik, Goran Tasić, iz Korbevca koji je i ove godine osmadeset posto površina pod kukuruzom navodnjavao. Kaže da je i ove godine primat dao AS hibridima iz ranije grupe zrenja i da očekuje rod težak u proseku od deset do dvanaest tona po hektaru.

Njegova komšinica, Marina Antić, kaže da joj je suša ove godine prepolovila rod kukuruza koji svake godine seje na oko 2.000 metara kvadratnih. Nije smela ni da pomišlja na navodnjavanje jer za to nije imala uslova. Ističe da će celokupni rod upotrebiti u ishranu živine i svinja.

Ove godine kukuruz je u Pčinjskom okrugu posejan na nekih 10.000 hektara. Čim su videli koliko suša ugrožava parcele pod kukuruzom savetodavci vranjske Poljoprivredne službe su savetovali svim poljoprivrednim proizvođačima koji to mogu da svoj kukuruz pretvore u silažu kako bi mogli da spasu što se spasti može.

Savetovali su im i da  rade i silažu kukuruza koji se nalazi u mlečnoj zrelosti uz primenu prekrupe i inakulanta zajedno sa soli kako bi mogli da izvuku vlagu. Poljoprivrednici koji su ove godine u Pčinjskom okrugu zalivali parcele pod kukuruzom mogu da očekuju na prinose od šest do osam tona po hektaru.Na parcelama gde to nije moglo da se uradi kukuruz je potpuno izgoreo.