U mnoštvu stambenih tipskih zgrada i ulaza u leskovačkom naselju Dubočica samo jedna se izdvaja po spoljašnjem izgledu, odnosno, po lepoti ukrasnog zelenila i po cveću, praktično parku ispred ulaza 107B zgrade Dubočica dva.

Za ovaj mali vrt zaslužna je jedna od stanarki iz tog ulaza – Gorica Kostadinović, supruga i majka troje dece, čijim primerom, na žalost, nisu krenuli drugi stanari.

„Kada smo se pre osam godina doselili bila sam očajna zbog prljavog ulaza, neuređenog prostora ispred, pa sam počela samoinicijatvno da nabavljam i sadim cveće i ukarsno šiblje, pa kako mi je smetalo i to što su ulaz i samo stepenište prljavi, krenula sam i to da čistim i cvećem ukrašavam. To se dopalo mojim komšijama pa su odlučili da me angažuju i sada me svako domaćinstvo plaća po 200 dinara“, priča ova vredna žena za Jugmediu, inače čistačica u Opštoj bolnici Leskovac.

Ljubav prema cveću ponela je od kuće. Za njegovu lepotu ne treba ništa drugo osim te ljubavi, tvrdi.

„Ne kupujem zemlju po apotekama, ni đubrivo. Bukvalmo, sve što zasadim u postojeću zemlju uspeva. To često kod mojih komšinica izaziva čuđenje pa me pitaju kako mi uspeva“.

Sve svoje slobodno vreme provodi u cvetnom vrtu, a najveću podršku ima od supruga i svoje tri devojčice od 13,16 i 17 godina. „Ja svoje cveće nazivam lutkama, pričam s njim, tepam mu i imam utisak da me čuje. Zapravo sam veoma ponosna na ono što sam uradila i što radim“, priča sa smeškom.

Dva puta je nagrađivana za najlepšu stambenu zgradu, u vreme kada je još postojao Cnetar za ekonomiku domaćinstva Leskovac.