Kada sam posle godinu dana boravka u Americi stigao u Leskovac, imao sam osećaj da se grad nekako smanjio, zgužvao, postao pretesan, priča Miloš Jović Bleki, student druge godine u „Majami univerzitetu“ u američkoj državi Ohajo, ali i plejmejker fakultetskog košarkaškog tima, prvog na listi divizije po NCA pravilima.

Miloš (19) potiče iz leskovačke košarkaške porodice. Njegov otac Zoran Jović Bleki posle uspešne karijere trenutno je u Kini gde uči decu u prestižnim školama ovoj veštini, Miloševa tetka je bila reprezentativka, a i njegov 4 godine mlađi brat ide stopama starijih.

Iako je pre Amerike dve godine igrao u Poljskoj, ova prekookeanska zemlja je u početku za njega bila veoma čudna i prvih meseci se teško uklapao, što zbog nostalgije, što zbog drugačijeg sistema školovanja i igranja košarke. Ipak, zahvaljujući dobrim ocenama, prosek 3,5 od mogućih 4,0, i odličnom igrom, dobio je poziciju u timu rezervisanu za igrače velike brzine, s dobrom tehnikom u vođenju lopte.

„Sada sam se potpuno uklopio, navikao se na američki način života i stil igre, pa se nadam da će naredna godina biti još bolja. Daću sve od sebe da napravim košrakašku karijeru u Americi, a svi mi sanjamo NBA ligu, pa i ja, zapravo, moj cil je NBA“, priča mladić za Jugmediu.

Miloš živi i školuje se u univerzitetskom gradiću Oksford sa 20.000 stanovnika, od kojih 17.000 čine studenti, upućeni jedni na druge.

„Američki mladi ljudi su srdačni i uvek spremni da pomognu, ali ja do sada nisam bio ni u jednom američkom domu pozvan. Oni, jednostavno, nemaju tu naviku. U početku mi je najteže bilo da savladam njihov sleng i da ih pratim s obzirom da veoma brzo govore,  iako sam otišao sa solidnim znanjem engleskog, sada sam prevazišao i taj problem. Ulice su bile velike i široke, sada mi smetaju ove uske leskovačke. Moju buudćnost vidim tamo, u Americi, a u Leskovac ću, naravno, dolaziti tokom leta“.

Najveća podrška bio mu je otac i 11 godina lični trener Zoran Jović, iako su obojica nekako u isto vreme napustila Leskovac. Savremene besplatne komunakcije su čudo.

„Otac me je hrabrio, savetovao, s njim sam prebrodio sve krize, ali i njemu je bilo teško, pa sam i ja njega bodrio. Svoj uspeh dugujem ocu, a ja ću mlađem bratu pomoći da lakše savlada Ameriku“, priča Miloš Jović Bleki za Jugmediu, koji je, takođe, zahvalan svojoj majci i na brizi i na podršci.

Milica Ivanović