Odgovori premijerke Ane Brnabić na zahteve Grupe za slobodu medija odraz su nerazumevanja ili nespremnosti Vlade Srbije da se suoči sa teškom situacijom u kojoj se nalaze novinari i mediji i činjenicom da se ona konstantno pogoršava.

Uprkos deklarativnoj spremnosti na “dijalog sa organizacijama civilnog društva, medijima i novinarima”, stav je Grupe da premijerka odgovorima prenebegava političku i finansijsku kontrolu medijske sfere i nepotpunu primenu zakonske regulative, koja se u praksi drastično zloupotrebljava.

Premijerkini odgovori pokazuju da ona ne uviđa ugrožavanje medijskih sloboda i odbija da sagleda suštinu problema, na koji ukazuju Grupa za slobodu medija, institucije Evropske unije, ali i Evropska federacija novinara koja će, zbog toga, u januaru uputiti misiju u Srbiju.

Premijerkina naknadna izjava da “neki” novinari i mediji misle da u Srbiji nema slobode medija, dok se njoj “čini” da je ima, u direktnoj je suprotnosti sa odgovorom upućenom Grupi za slobodu medija da Vlada ne pravi razliku između novinara, već da ih sve jednako tretira.

Ovakvim stavovima premijerka, ne samo da pravi razliku između novinara, medija i njihovih udruženja, već ih međusobno konfrontira i dodatno antagonizuje medijsku scenu, na štetu javnog interesa.

Premiierkin odgovor da Vlada ne diskredituje novinare gotovo svakodnevno ministri demantuju izjavama i tako direktno opovrgavaju njenu ocenu da novinari nisu neprijatelji, pokazujući da je neiskren odgovor da bi državni funkcioneri prema medijima trebalo da se ponašaju “inkluzivno i ravnopravno”.

U odgovorima premijerka relativizuje i sve ozbiljniji problem napada i ugrožavanja bezbednosti novinara, neubedljivom tvrdnjom da Vlada Srbije i nadležna ministarstva “aktivno rade” na povećanju njihove bezbednosti.

Zanemaruje, pri tome, činjenicu da su predstavnici nekoliko novinarskih i medijskih udruženja suspendovali ili zamrznuli članstvo u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara, nezadovoljni nepostupanjem Tužilašta i MUP u slučaju napada na novinare prilikom predsedničke inauguracije, ali i u više ranijih situacija.

Premijerka u odgovorima indirektno, a resorni ministar direktno u razgovoru sa predstavnicima novinarskih i medijskih udruženja, odbijaju zahtev Grupe da se obustavi rad na novoj Medijskoj strategiji i formira nova radna grupa sa drugačijom strukturom i metodologijom izrade ovog kapitalnog dokumenta.

Razgovori predstavnika novinarskih i medijskih udruženja sa ministrom kulture i informisanja vode u pravcu promene stukture postojeće radne grupe i njenih ovlašćenja, ali je proces izrade Medijske strategije, bez četiri člana koji su je napustili, prema navodima samog ministra, već u završnoj fazi i biće okončan do kraja januara, što obesmišljava eventualni kompromis.

Grupa za slobodu medija ne želi da komentariše činjenicu da je premijerka odgovorila i na zahteve koji nisu u njenoj nadležnosti, poput onog o razrešenju članova Saveta REM, ali ukazuje da je izostao njen konkretan stav o utvrđivanju nedržavnog vlasništva u Politici, Večernjim novostima i Dnevniku i povlačenju države iz vlasništva u ovim medijskim kućama.

Odgovorom da se za agenciju Tanjug, neuspešno privatizovanu u dva navrata, “ traži najbolje rešenje kojim će se u najvećoj meri zadovoljiti javni interes građana”, premijerka je javno potvrdila da Vlada direktno krši Zakon o javnom informisanju, pa i sopstvenu odluku o prestanku rada ovog javnog preduzeća donetu pre više od dve godine.

Grupa za slobodu medija priprema precizne podatke i detaljnu argumentaciju kojom će tematski, po oblastima iz postavljenih 13 zahteva, osporiti navode iz premijerkinih odgovora, uključujući i netačne navode o odnosu državnih organa prema dostupnosti informacija od javnog značaja.

Grupa za slobodu medija spremna je da nastavi razgovore sa premijerkom Anom Brnabić, ali samo ako oni ubuduće imaju javni karakter ili podrazumevaju konferencije za novinare posle svakog takvog sastanka, jer ne želi da učestvuje u stvaranju privida da je počelo rešavanje problema novinarske profesije i medijske industrije.

Ispoljavajući maksimalnu uzdržanost jer nije javno komentarisala dosadašnje razgovore sa premijerkom i ministrima, što sa njima nije bio slučaj, Grupa je pokazala ozbiljnost i odgovornost, ali ponavlja da neće dati legitimitet imitaciji dijaloga.

Tvrdnjama o polarizaciji medijske sfere, frazama i uopštenim odgovorima, ne može se prikriti odsustvo  političke volje vlasti, koje i dalje ne shvata da su mediji deo demokratskog procesa, a ne sredstvo za ostvarivanje njenih interesa i borbu protiv neistomišljenika.

Grupa za slobodu medija će i u 2018. organizovati protestne akcije i tražiti podršku javnosti za ostvarivanje svojih zahteva, uverena da bez slobodnog, profesionalnog i odgovornog novinarstva i uređenog medijskog tržišta, nije moguće ostvarivanje javnog interesa, jačanje demokratskog poretka, niti uspostavljanje održive stabilnosti u društvu.

Beograd, 29.12.2017.