Vranjanac Saša Stajić tokom svake nedelje, bez obzira na vremenske uslove, u proseku pretrči oko 150 kilometara. Trčanjem je počeo da se bavi u svojoj desetoj godini. On je bio jedini dečak u školi koji je posle nastave trčao kući da bi što pre obukao sportsku opremu i nastavio sa trčanjem.

Toliko je to voleo da je onako mali iznova i iznova pomerao granice u trčanju.

„Kada bih video da se osećam odlično posle istrčane planirane kilometraže znao sam da mogu više i zbog toga sam stalno produžavao stazu“, priča Saša sa osmehom prisećajući se svojih početaka.

Iako su njegov talenat za trčanje zapazili mnogi u njegovoj okolini, niko nije našao za shodno da ovog mladog čoveka upute u neki od tamošnjih klubova gde bi imao priliku još više da napreduje i dokazuje se na raznoraznim takmičenjima.

Uprkos tome on je nastavio da se bavi ovim sportom, a kako je rastao i razvijao se počeo je da se bavi i bodi bildingom. I opet je svoje treninge organizovao sam. I ovaj sport mu je išao od ruke tako da je učestovao na nekim značajnim takmičenjima u zemlji.

Priliku za to dobio je tek kada je počeo da se takmiči za neke klubove u zemlji. Iako je sam trenirao na jednom od takmičenja je uspeo da pomrsi konce mnogim takmičarima koji su trenirali u boljim uslovima od njega i domogne se čak četvrtog mesta i samim tim ostvari svoj najvolji plasman.

I ko zna dokle bi ovaj čovek dogurao i u ovom sportu da se sudbina nije ponovo poigrala sa njim. Zbog problema na privatnom planu on je morao da prestane da se bavi bodibilingom i trčanjem. Zaposlio se kao prodavac papuča na donjevranjskoj pijaci i tako zarađivao za život, ali mu je trčanje mnogo nedostajalo. Ovom sportu uspeo je da se vrati pre godinu i po dana.

Najpre je počeo sa pešačenjem, a onda pojačao i treninge tako da sada i u pedeset i petoj ima snage da istrči nedeljno i po 150 kilometara. Na trčanje obično krene čim dođe kući sa posla.

„Startujem ispred Sportske hale i trčim sve do sela Vlase u poljaničkom kraju i natrag. Kada je neko baš loše vreme onda skratim deonicu i trčim do sela Drenovac i natrag“, kaže naš sagovornik.

Na tom putu on je stekao mnogo prijatelja među žiteljima ovog kraja. Svi oni ga sa oduševljenjem pozdrave kada ga vide kako sa flašicom vode u ruci trči prema njihovom selu i natrag.