et ne zato što su to naše kolege, već zbog toga što rade jedan veoma važan posao, a rodidtelji su sada u vanrednom stanju shvatili da su profesori dali i više od maksimina, a možda niko od nas nije očekivao da će biti u stanju da odgovore u toj meri na izazove u situaciji koju niko od nas nije očekivao.

Ovo je danas izjavila profesorka Brankica Stamenković, član Saveta za obrazovanje Gradskog odbora Srpske napredne stranke (SNS), Leskovac koja je i gradska većnica za oblasti kulture, obrazovanje i prosvete. Sličan stav imala je i profesorka Tanja Marinković, predsednica tog saveta.

Prosvetni radnici, ocenila je Stamenkovićeva, su nosici svakog društva, a vizije SNS temelje i na obrazovanju i na što boljem položaju prosvetnih radnika. „Zato ćemo se boriti za svako radno mesto kao i do sada“, kazala je Stamenkovićeva, podsećajući na dugogodišnji problem tehnoloških viškova koji su se uspešno rešavali i na dugogodišnje smanjenje nataliteta.

„Pan i vizija SNS zasnovana je na na tri prioriteta – obrazovanje, zdrasvtvo i investicije. Od kada je formirana vlast na čelu sa gradonačelnikom dr Goranom Cvetanovićem sredstva namenjena obrazovanju su udvostručena, sa 400 na 700 miliona dinara. Leskovac je veliki grad, grad sa velikom mrežom, sa 25 osnovnih škola i 66 isturenih odeljenja, 10 srednjih škola. To je oko 100 školskih zgrada koje je potrebno sanirti renovirati i adaptirati, a SNS ne mora da obećava da će ulagati ravnomerno u sve školske zgrade, zato što godinama unazad to čini“, istakla je Stankovićeva.

Ona je navela da su škole bile u lošem stanju, bez toaleta, bez osnovnih uslova i sredstava za rad kada je SNS preuzela vlast krajem 2012.godine, a da se danas škole međusobno takmiče koja ima bolje uslove za rad.

„Svaka zgrada, čak i ona najsavremenija, je tek jedna obična zgrada ukoliko u njoj ne rade motivisani nastavnici i učenici. Zato nam je jako bitno da ulažemo u nastavnike i da motivišemo učenike. Pad nataliteta je nešto sa čime se borimo od devedesetih godina prošloga veka. Ova vlast je prva koja se uhvatila u koštac sa tim problemom“, rekla je.

Podsetila je da je pri ministarstvu formiran Kabinet bez portfelja zadužen za  demografiju i populacionu politiku, dok su na lokalnom nivou opredeljivana sve veća sredstva za te namene. Potencirala je da se prvi put od prošle godine daje novac za đake prvake, 6 miliona dinara, godinama se, rekla je, izdvajaju sredstva za učenike čiji roditelji primaju socijanu pomoć. Pomenula je i obnavljanje Fonda za mlade talente.

„Naš plan je da nastavimo putem kojim smo krenuli i da idemo ka boljoj budućnosti za našu decu“

„Kao prosvetni radnik koji je nekada bio student, koji je završio osnovne studije sa najvišim prosekom, upisao magistarske studije i završio, mogu da kažem da sam bila stipendista različitih ministarstava, država, kao i stipendista Kraljevine Norveške kao jedna od 500 najboljih studenata države, a nikada nisam bila stipendista svog grada. Zato u Fondu za mlade talente vidimo stimulisanje učenika i studenata da što više budu uspešniji i da svoj grad vide kao podršku. Kroz ovaj fond je za 7 godina prošlo 3000 mladih talentovanih sugrađana“, navela je, podsećajući na srednjoškolske besplatne ekskurizije i više od  250 miliona dinara uloženih u energetsku sanaciju škola.

Tanja Marinković podsetila je da Savet za prosvetu GrO SNS radi već sedam godina, „predano i odgovorno“.

„Baš mi je drago što se ovih dana javljaju neke moje kolege, desetak dana pred izbore, sa nekim savetima, ispraznim pričama, govorancijama, dok iza našeg saveta stoje velika dela“, rekla je Marinkovićeva.

Savet SNS će za svakog osmaka obezbedi maske kada se polaže prijemni ispit

Dodala je da članovi tog saveta svakodnevno rade, te da iza njih stoje mnoge edukativne tribine i humanitarne akcije, kao što je prkupljanje sredstva za udžbenike, za školski pribor, za garderobu…

„Takođe smo posećivali Dveni boravak Duga, tamo smo nosili pomoć i odgovorno tvrdim da smo do svakog deteta stigli i potrudili se da izmamimo osmeh na lica“, istakla je.

Kazala je još da su prosvetni radnici iz te stranke u vreme vanrednog stanja sedeli iza svojih 3D štampača i „svakoga dana štampali vizire za naše zdravstvene radnike“, rekla je Marinkovića, saopštavajući pri tome da su se ona i njen suprug lekar baš u ovom trenutku odlučili da rade na prinovi i da uskoro očekuju i drugu bebu.