Mi uopšte ne možemo da trpimo više napade samostalnih sindikata da smo mi plaćenici firme, da nas neko plaća, da mi imamo neke beneficije, da smo mi drugačiji od njih, svi ovi ljudi rade na istim trakama kao i oni, kazao je danas predsednik Saveta radnika u kompaniji Jura i jedan od lidera Marko Mitić na pitanje novinara koji je uopšte povod današnje konferencije za medije ispred te fabrike.
Mitić ističe da su radnici Jure, poput svih drugih, suočeni s istim izazovima na radnim mestima, ne negirajući postojanje problema, ali insistirajući da optužbe o mobingu, nasilju ili neljudskim uslovima nisu tačne.
Na pitanja novinara odgovarao je da nije uplašen da će Jura da ode i oni nemaju takve informacije.
„Više nam je muka da slušamo sve te navode i da nas je sramota što radimo ovde. Mi smo normalni ljudi koji radimo u fabrici“, rekao je Mitić.
Na pitanje što bi ih bilo sramota ako nemaju probleme, Mitić je rekao da nije tačno da ih biju.
Kolega iza njega dodao je da je netačno da je bilo fizičkog kontakta kada je reč o njihovoj koleginici, iako je taj menadžet dobio otkaz.
„Više je bilo verbalnog duela nego fizičkog kontakta. Dobio je otkaz zbog verbanog a ne fizičkog sukoba“, kazao je.
Uključio se i treći radnik i rekao da niko od njih tada nije bio prisutan.
Drugi su dodavali da to tvrde na osnovu izjava kolega koji su bili prisutni i da oni nisu lično vodili istragu, kao i da je kompanija ta koja je sprovela istragu i uzimala izjave od svedoka.
Zanimljivo je da uprkos tome što je sama kompanija saopštila da je suspendovala menadžera zbog fizičkog napada na radnicu, Mitić i nekoliko njegovih kolega iz Saveta radnika, uporno su tvrdili, iako nisu bili prisutni kada se taj incident dogodio, da je to netačno i da je došlo samo do verbalnog sukoba ali ne i fizičkog napada.
„Svakako napravili smo veliku grešku što do sada nismo izlazili u javnosti i nismo se oglašavali o svim navodima koji su bili u prethodnom periodu što se tiče uslova rada u našoj kompaniji a koje smatramo da nisu tačni, a istina je sledeća da mi ne nosimo pelene, da možemo da odemo do toaleta, da nas niko ne mobinguje, da nas niko ne bije, da nas niko ne maltetira jer ukoliko je to sve tačno da li bi neko radio ovde 13 godina, mi smatramo da ne“, naglasio je Mitić.
Osvrnuo se na odlazak fabrike Džinsi iz Leskovca, rekavši da smatra da je jako loše ako dve kompanije odu.
„Ne znam gde bi 3000 radnika moglo da rade a nismo samo mi već je to 3000 porodica, mi od te plate živimo, izdržavamo svoje porodice, plaćamo račune, kredite, a to ne bi mogli baš da ne radimo, tako da ne želim da bilo ko od naših radnika bude uplašen za svoju egzistenciju“, izjavio je on, iako je uporno tvrdio da se ne boje da će se to i njima desiti.
Mitić je kazao da ne žele da se u javnosti stvara loša slika o njima i da ih bude sramota da izađu na ulicu samo zbog toga što rade u Juri.
„Mi te strane kompanije nismo doveli ali nažalost nemamo ni naše. Naša poruka je jasna, da smo mi samo radnici i da želimo ovde da radimo i da za to primamo platu a da ničija egzistencija ne bude ugrožena“.
Naš savet radnika ima 3000 radnika i svi radnici su članovi saveta. Samim tim što su radnici u našoj kompaniji prilikom zasnivanja radnog odnosa automatski su i članovi.
Što se tiče plata rekao je nije povećana, a kada je reč o bonusima, Mitić kaže da su imali razgovore sa kompanijom i došli smo do nekih blažih pomaka.
„Ranije je bilo dozvoljeno da se odstustvuje samo 30 minuta, sada smo uspeli da dođemo do 4 sata odustva za mesec dana a da nema skidanja bonusa. Za kašnjenje se skida bonus, to je tačno, kašnjenje nije dozvoljeno, ali odsutvo jeste“, objasnio je.
Tvrdi da nema nikakve dodatne benefite zato što je na poziciji lidera i da nemaju problem sa zahtevima Samostalnog sindikata Metalaca koji se zalaže da svim radnicima bude povećanja plata.
„Pa naravno da hoćemo veću platu, mislim ko ne bi hteo ali mi se borimo da povećamo, da li će kompanija to da uradi mi sad ne možemo da ih nateramo. Samom činjenicom da radimo i da dolazimo na posao smo zadovoljni ali svakako da može da bude bolje, nismo protiv toga“, istakao je.
Protiv povećanja plata, za koje se Samostalni sindikat Metalaca zalaže nisu, ali jesu protiv slike koja se stvara u javnosti da treba da ih bude sramota što rade u Juri, a na pitanje ko stvara tu sliku rekao je ljudi koji iznose netačne informacije.
Na dodatno pitanje ko je izneo te informacije, Mitić je odgovorio: Ne znam, stvarno.
Isti odgovorio imao je i na pitanje da li se ovo stajanje računa u ta četiri sata odsutva ili su dobili saglasnost uprave da izađu u tolikom broju i napuste radna mesta.
„Mi nismo pozvali nikog od njih, tako da ne znamo. Ja stvarno to ne znam“, rekao je prvo Mitić a zatim tvrdio da neće biti kažnjeni.
O borbi za veća prava radnika Samostalnog sindikata Metalaca na čelu sa Predragom Stojanovićem, kazao je da borba nije sporna, da rade kako žele, ali moraju da znaju da ima i njih koji hoće da nastave da rade i neće da štrajkuju.
„Mi ne želimo da ratujemo sa njima, niti smo mi njihovi neprijatelji, mi želimo da radimo svoj posao, mi hoćemo da radimo i tako će ostati što se tiče nas“, zaključio je Marko Mitić.
Na kraju, ostaje pitanje koliko su ovakvi stavovi zaista izgrađeni na činjenicama, a koliko su produkt svakodnevne borbe za opstanak i integritet radničke klase unutar jednog specifičnog proizvodnog sistema.
U Juri se, čini se, ne vodi samo bitka za veću platu i uslove, već i za očuvanje dostojanstva i evidentnu podelu između kolega.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Još u prošlom veku jedan naučnik je izvršio sledeći eksperiment. U jednu teglu stavio je po 50 crvenih i crnih mrava i oni su mirno živeli jedni pored drugih sve dok jednog dana naučnik nije prodrmao teglu. Tada su crveni i crni mravi počeli borbu na život i smrt. Crveni mravi su smatrali da su crni mravi krivi za drmanje tegle, a crni suprotno. Ko u Juri drma teglu?!
Rukovodstvo grada kako bi na taj način obezbedilo nova radna mesta(! Obećali su previše zaposlenja pa da umire raju .
I zamaže im oči, a mi mirne ovce pa ćutimo , to može samo ovde.
Nebitno je ko je zadovoljan. Butno je da li ima nezadovoljnih i zasto.
Motiv, u svakoj spornoj stvari je vazan. Vi imate motiv da pricate lepo.
Ne postoji mitiv da neko govori ruzno. Stavise, ruznim pricanjem ugrozava svoj status kod poslodavca. Ali kad se mora jer je stanje nesnosljivo, treba govoriti glasno.
Dakle. O poslodavcu, funkcioneru, nije bitno ko ima lepo misljenje. Bitno je da li neko lose misli o njima.
Tu politicku skolu kojoj vas uce da à la Vucic i SNS kompanija izadjete i lepo pricate, zaboravite. Nebitni ste. To je promasena skola. Neupotreblhiva u sudskoj praksi.
Slobodan je na Uscu organizovao kontramiting podrske svojoj vlasti sa penzionerima koji su u inat djipali i podvriskivali da im je dobro. Sigurno to jesu osecali. Ali je bilo BITNIJE KOME NIJE DOBRA VLAST OD TOGA KOME SU DOBRI.
Nezadovoljan ima jace pravo glasa.
Radim u yuri deset godina, nije bas sve tako sjajno i bajno ali sta da radimo kad moramo od neceg da zivimo. Lideri se izivljavaju nad radnike, jure target da bi oni imali sto vece bonuse, a i oni sami nisu zadovoljni menadzmentom firme i jedni druge odgovaraju, uopste rasulo. Lideri stavljaju radnike meseca one s kojima su bliski da ti prime bonuse. Ravnopravnost medju radnike nije jednaka ko koga ima. Na zabavi koju organizuje Yura niko ne zeli da ide sem lidera i po neka multica, jer toliko nam je lepo na poslu da niko ne zeli na zabavu da ide. Kada se neko razboli i ode na bolovanje, tesko posle njemu kad se vrati, menjaju mu poziciju, ide na razgovore zasto je bio na bolovanje a dok je na bolovanju jos i zovu telefonom da pitaju kada ce se taj vratiti na posao.
Vi kao radnici, treba da napišete peticiju , udružite se i svi u protest i proterivanje nazad u svoju zemlju, odakle su došli. A ovo je zemlja u kojoj se može živeti i bez tih fabrika, kako su ljudi ranije živeli od svog imanja i rada , a sada, uvalili nam fabrike, jer smo jeftina radna snaga, i videli da ćutimo i klimamo glavom kako general kaže, da nam on naređuje u našoj zemlji. Nebi to batice bilo od mene, nego – samo bi mu par stvari reko – „vrati se tamo odakle si došao pa vršljaj tamo“ . Ali našem narodu je problem i glavna bolest – nesloga, nismo složni jednostavno, ako neko primi veći novac kaže „ma šta me briga za drugog bitno ja da imam“ . Jedinstva nema u nas to je to. Inače da sam ja na vlasti u ovom gradu, bežali bi oni glavom bez obzira. Ali šta briga to našeg gradonačelnika bitno da strpa ………. a kako će biti drugom – ma nek se pati.
Rek’o mi jedan čo’ek, na jednome mestu, ne mogu se setit’ šta, odma’ bi’ ti rek’o koji je.
Ovako otprilike izgleda iujava dotičnog.
Dalje, očigledno je da je „podstaknut“ od strane uprave pošto je konferencija izgleda bila u radno vreme, prema slikama. Šta? Samonicijativno održao konferenciju na svoju inicijativu i niko nije znao u menadžmentu? ‘Oće to.
I vrhunac: „Više je bilo verbalnog duela nego fizičkog kontakta.“
Pa šta je bilo? Vrištao je pola sata, a samo je dva puta fizički „kontaktirao“ pa je zato bilo više verbalnog „duela“?
Žalosno, žalosno na šta su ljudi spremni.
i zašto ga niko ne pita koji su to problemi najveći kada je već priznao da ima problema? Rano pada noć?
Radim u Yuri deset godina, nije bas sve tako sjajno i bajno, ali moramo od neceg da zivimo. Plata je mala za taj rad koji mi radimo. Lideri nas jure i traze i nemoguci target samo da bi oni imali sto veci bonus. Lideri nagradjuju radnike meseca one s kojima su bliski. Sa menadzmentom firme nisu zadovoljni ni lideri samo cute jer imaju dobre bonuse,i dosta vecu platu od radnike. Kada smo zbog bolesti na bolovanje, kada se vratimo na posao sa bolovanja ispituju nas zasto smo bili na bolovanje, menjaju nam radna mesta, pozicije prozivaju nas sto idemo na bolovanje cak i bahato se ponašaju prema nama, iako smo stvarno bolesni i primorani da idemo na bolovanje. Po njima bi trebali i bolesni da dolazimo na posao. A dok smo na bolovanju zovu nas da pitaju kada ćemo se vratiti na posao i od cega bolujemo. Stalno nam prete sa otkazima i promenom pozicije.
Ukratko ću vam objasniti kako radi savet radnika
Recimo Yura pravi nadstrešnicu za deo gde se parkiraju bicikli,savet radnika kaze evo izašli smo vam u susret i sad imate ono što ste trazili(iako to niko nije trazio)
Korejci vode menadzment i te glavne iz saveta u ABC na ručak ili večeru(malo flertuju sa zenama )izdogovaraju se i kao rade za radnike .
Osteceni ima pravo glasa.
Neosteceni su zloupotrebljeni da umesto svog posla obavljaju posao marketinga koji je u domenu top menadzmenta
I više no očigledno da se stide što daju ovu izjavu . Ali mora se brani se robovlasnicki režim koji će im baciti po koju kosku kada im vrsi obracun . Srbi su dovoljni sami sebi da nestanu …
Sve dok se postavljaju kadrovi koji su dobri sa Makijem,kao i ti nedoskolovani,i sve dok prodajes patike i raznu garderobu u sred firme za tebe nema zime.Kao i za ostale kojima samo nogice vire a radnici crnce i kuluce kako i sam rece da bi obezbedili egzistenciju.
Sramoto!
Koji selac je glavni u Yuri nakon Korejanaca. Ime i prezime doticnog?!