Selo Gornji Bučumet ispod planine Radan jedini je kraj u Srbiji gde se drago kamenje može nabrati na i pored puta, na livadama, po voćnjacima, šumama i u dvorištima.

Kada se posle polučasovne vožnje od Medveđe siđe na makadam, zastaje dah. Pred očima se otvarju prelivi svih boja. To su stene i kamenje od „opala“, „ahata“, „kalcedona“, „ametista“ i „jaspisa“, drago kamenje od koga se izrađuje skupoceni nakit.

Meštani su ovim draguljima posuli puteve, ugradili su ih u temelje svojih kuća i staja, a njima su obložena i šesedetak bunara.

Malo je onih koji znaju pravu vrednost.

„Moj deda je tim kamenjem ozidao jedan bunar, otac drugi, a ja treći. Znali smo samo da ne propušta vodu, da se ne ljuska i ne prlja bunar. Tek pre tri godine sam čuo da je kamen kobajagi mnogo vredan“, priča Rade Milenković.

Staja i senara od „opala“ i „kalcedona“

Zidovi staje i senare Dobrivoja Arsića prelivaju se u žutoj, plavoj, beloj, zelenoj, crvenoj i ljubičastoj boji. Najzastupljeniji su, objašnjava naš vodič rudarski inženjer Milivoje Vesović „kalcedon“ i „opal“, ali Dobrivoje prvi put čuje za te nazive.

„Ma kakvo drago kamenje. To je običan čvrst kamen koji se teško kleše. Namučio sam se dok sam uklopio zidove. I temelji kuće su od tog kamena, ali sam ih izmalterisao. Evo, uđite, pogledajte. Hladno je kao u zamrzivaču, a zimi toplo“, pokazuje zbunjeni Dobrivoje.

I ispod maltera na zidovima njegove komšinice Marice Arsić leži „opal“ i drugo kamenje. Ni baka Marica pojma nema koliko vredi njena kuća.

„U, zar ova straćara da vredi nešto. Tog kamenja ima ovde koliko ti duša želi. Gore po šumi su čitave stene“, priča dok sedi na povećem „opalu“ u dvorištu.

Nakit od bučumetskog kamenja na sajumu u Izraelu

Stene i kamenje raznih boja prvi put je od stručnjaka primećeno krajem prošlog veka, a pre pet do šest godina ovde su, priča predsednik opštine Medveđa Slobodan Drašković, boravili stručnjaci iz Beograda i napravili elaborat koji se negde zaturio.

„Pre dve godine su ljudi iz beogradske „Domaće radinosti“ uradili nakit od opala i od drugog kamenja i izlagali su ga na sajmovima u Beogradu, Novom Sadu i Izraelu. Mislili smo da će biti zainteresovanih za eksploaticiju, ali se niko nije javio“, vajka se Drašković.

Milivoje Vesović, koji je imao uvid u taj elaborat, kaže da je najveća koncentracija dragog kamenja na dve lokacije od 4 hektara, na jednom od obronaka Radan planine i u Gornjem Bučumetu, u mahali Kameno rebro.

„Ni sami geolozi nisu ustanovili o kolikim se rezervama radi. Kamenje se nalazi na površini, ali vidljivo je da su pojedine stene duboko ukopane u zemlju, posebno one u šumi gde je teren nepristupačan“, priča Milivoje i podseća da je svojevremno rudnik „Lece“ bio zainteresovan za njegovu ekslotaciju.

„Ali trebalo je mnogo uložiti u kvalitetnu i skupu opremu“, objašnjava ovaj inženjer rudarstva.