U NATO bombardovanju, koje je počelo na današnji dan pre 19 godina, u Leskovcu je poginulo 67 boraca, ranjeno 92, od toga 45 pripadnika Vojske Jugoslavije i rezervnog sastava. U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri.
Leskovčani se na društvenim mrežama ovako sećaju “Milosrdnog anđela”
Dvadesetdevetogodišnjem Slobodanu Tešoviću iz Leskovca su bombe još kao dečaku oštetile sluh:
Bilo je to 1999. godine, sredinom februara. bio sam treći razred osnovne škole. Bio je vikend ,spavao sam s pokojnim ocem dok je brat spavao sa mamom .Odjednom sam osetio strašne bolove u stomaku, probudio sam se uz vrisak… Bio sam u bolnici dve ili tri pune nedelje, i jednog dana pamtim majku svu u suzama. Zovu ćaleta na vojnu vežbu na Kosovo. Mi izlazimo iz bolnice nekoliko dana pre početka NATO agresije, a tata se vraća sa vežbe. Čuje se sirena za vazdušnu opasnost.
“Oblačite se moramo u zaklon”, kaže mama, i svi bež u podrum.
Nakon toga čuje se prva raketa od koje se treso Hisar. Od detonacije i potresa zemlje dobijam previsoku tempetaturu. Nije bilo leka nigde i hladni podrum jos znatno je pogoršao stvari. Dobijam upalu desnog uha i ostajem bez dobrog sluha kao sva normalna deca.
Leskovački ratni vetrani neće obeležiti početak od NATO agresije jer nemaju gde da polože vence
Tada dvadesetdevetogodišnji Leskovčanin Ivan Krstić, biva proglašen domaćim izdajnikom samozato što je bio u opozicionoj Demokratskoj stranci, dok je zajedno sa bratom u uniformi stajao na braniku otadžbine:
Negde u aprilu 1999.godine moja pokojna majka je, kao i svi oni čija su deca ili najbliži bili na braniku otadžbine, otišla do MZ u naselju gde smo živeli jer smo usred nestašice imali kao borci prvao na paket nekakvih osnovnoh potrepština.
Lično nisam bio za takve stavri, ali nema veze… Kad je došla na red, moja majka je rekla imena i prezimena mene i mog brata. Kako sam i tada bio opozicionar i član DS, sekretar MZ je mojoj majci rekao da za nas to sledovanje ne važi. Na pitanje zašto, ako su joj deca na ratištu , sekretar joj je bez trunke blama rekao:
“Tvoja deca su strani plaćenici i izdajnici Srbije i za tebe nema.“
Možete da zamislite taj trenutak gde je moja majka zanemela.?
Znate, ČASNO smo i ja i moj brat stajali na braniku Srbije bez ikakvog razmišljanja. Za razliku od “patriota” nismo dobili stan od države u sred rata, nismo bacili oružje i nismo se krili po podrumima, već smo bez razmišljanja obukli uniformu i branili Srbiju.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Свакао не треба заборавити НАТО бомбардовање Лесковца пре 19 година, али врло мало пажње се посвећује у Лесковцу најтеже бомбардовање у његовој историји када су савезници 6. септембра 1944. године сравнили га са земљом, а од 28.000 становника живот је изгубило 6.000 и све то учинили уз блиску сарадњу са „српским народним херојима“ Титом, Кочом Поповиће, Пеком Дапчевићем, Ацом Ранковиће, Пенезићем Крцуном, Петром Стамболићем, браћом Марковић,..
Сваке године се одржи комеморативни скуп, а двојица Лесковчана су издала књигу о савезничком бомбардовању Лесковчана и жртвама. Југмедиа сваке године подсећа на та злодела
vi pisete komentare lakse je bio za vas cubalistese u podrumima a stosmo mi docekali ot vasihim otacima silovanje krazbu palenje domova silovanje decu iapred roditelja i plus bombe od nato terore i razne genocide od vasih otaca i brace tosmo mi doziveli ne plakijte nato je dobro stoje bombe bacao jer opametio vas malo znate vrlo lepo koje zlodele ste pocinili vas bog kaznio da placate i kukate ko kukavice lraj vase ere