U okviru manifestacije ,,Uskršnje radosti” Narodna biblioteka „Desanka Maksimović”, organizovala je predavanje „Čas u čast” posvećeno učitelju Petru Spiriću (1850-1941). Predavanju su prisustvovali ljubitelji lokalne istorije, učenici vlasotinačkih osnovnih i srednjih škola sa svojim nastavnicima.

O čuvenom vlasotinačkom nacionalnom radniku govorili su: direktor Srba Takić, Aleksandra Krstić, bibliotekar u Zavičajnom odeljenju i veroučitelj Dragan D. Vidosavljević.

Ono što je za Nišlije Atanasije Petrović (učitelj Tasa), a za Leskovčane učitelj Josif Kostić, to je za Vlasotinčane učitelj Petar Spirić.

Aleksandra Krstić je pričala o početku školstva u Vlasotincu i ulozi učitelja Petra Spirića, koji je čak 50 godina bio vlasotinački učitelj od 1873. do 1923. godine. Zbog svoje borbe za Srpstvo bio je proganjan od Turaka i Bugara. Jedna ulica u Vlasotincu nosi ime po ovom učitelju, koji je rođen u Leskovcu, ali skoro 70 godina živeo u varoši na Vlasini.

Direktor Srba Takić je govorio o Spiriću kao osnivaču „Narodne knjižnice i čitaonice” i prvom predsedniku njenog Upravnog odbora, zatim kao autoru „Izjave Vlasotinčana”, kojom se od Berlinskog kongresa traži pripajanje Vlasotinca Kneževini Srbiji.

„Po oslobođenju od Turaka Petra Spirića je duboko potresla vest da je Sanstefanskim mirom odlučeno da ovaj deo Srbije, pa i vlasotinački kraj, budu pripojeni Bugarskoj. Učitelj je među prvima ustao protiv toga i 11. aprila 1878. sastavio je buntovnu izjavu, koja je izašla u Srpskim novinama, kojom se zahteva da Vlasotince ostane u sastavu Srbije. On je jedan od preko 300 Vlasotinčana koji su potpisali ovu izjavu”, istakao je Takić.

Veroučitelj Dragan D. Vidosavljević je objasnio da su ti prvi vlasotinački učitelji bili veliki rodoljubi i zbog toga su bili proganjani od svih okupatora. Spirićeva tri sina su poginula za slobodu Srbije. Najstariji Aleksandar (Leka) gine u Drugom balkanskom ratu, kao prvi školovani vlasotinački šumar, a njegova braća Živojin i Uroš ginu u Prvom svetskom ratu.

Zanimljivo je reći da su dva učenika Petra Spirića postali su gradonačelnici Beograda, inženjer Milan Nešić i industrijalac Vlada Ilić. Pitanje je da li neki beogradski učitelj može da se pohvali ovakvim podatkom.