Rakete NATO avijacije koje su na današnji dan 1999. godine spržile voz i putnike na železničkom mostu na ulazu u Grdeličku klisuru prekinule su i život i snove tek venčanog bračnog para Ane Bjeletić iz Leskovca i Ivana Markovića iz Vladičinog Hana.

Ana i Ivan, koje su zbog svoje velike ljubavi i tragičnog kraja kasnije prozvani južnjačkim Romeom i Julijom, zajedno su studrali hemiju na Filozofskom fakultetu i Nišu, a kasnije upisali doktorske studije, zaposlili se u Leskovcu i iznajmili stan. Imali su i bezrezervnu podršku svojih, inače, uglednih porodica. Činilo se da ništa ne stoji na putu njihovoj sreći.

Dan pre nesreće Ivan je dobio poziv iz Hana Domovina je tražila da je brani. Na putu do rodne kuće po vojni poziv krenuli su vozom jer je su putovanja autoputom bila rizična. Do železničke stanice ih je ispratio Anin otac Žarko Bjeletić, profesor. Četrdeset minuta kasnije čuo je da je voz bombardovan i odmah otišao u leskovačku bolnicu gde su dovoženi ranjenjeni. Njegove ćerke i zeta nije bilo među njima.

Analize će nekoliko dana kasnije pokazati da su Ana i Ivan spženi u kupeu drugog vagona međunarodnog putničkog voza 939, gde je poginulo još 13 putnika. Sahranjeni su na groblju u Vladičinom Hanu.

Njihovi roditelji, Mladena i Žarko Bjeletić i Ljubinka i Časlav Marković, koji su osnovali Fond „Ana Bjeletić i Ivan Marković” za talentovane gimnazijalce, nikada nisu javno govorili o svojim velikim tragedijama