Novodišnje čestiteke bila su radost ne samo za decu, već i za starije, a broj dobijenih je bila maltene stvar prestiža. Što više čestitki, to više pijatelja, što bogtijih i šareniji, to bolji status.

Bili je to vreme pre masovne kompjuterizacije stavnošništva, a istorija je počela da im se „raduje“ sa pojavom prvih mobilnih telefona i SMS porukama, a njih smo, skoro zaboravili kada smo skoro svi otvorili svoje fejsbuk profile ili profile na drugim internet mrežama.

Birali smo pažljivo za svaki uzrat, uz odgovarajuću kovertu. Potom ih ispisivali rukom i slali poštom na na željenu adresu.

Šarene, sa idiličnom predstavom Deda Mraza ili Sneška Belića ili s kućicama iz kojih izlazi dim iz dimnjaka, okruženih snegom i pahuljama i raznim ukrasima…a na poledjini čestitki,  ispisane poruke, sa najlepšim željama, za srećnu Novu godinu.

Danas se, skoro, na te lepe običaje zaboravilo, kao i na pisanje i slanje pisama.

Ipak, iako ne u obimu kakav je bio ranije, čestitke se još uvek prodaju, ali i šalju poštom u periodu novogodišnjih praznika, kažu u leskovačkim knjižarama, ali to uglavnom rade mame i tate da dopune novogodišnje paketiće, retko se šalju poštom.

Nekada davno,  iščekivale su se s nestrpljenjem. Upućivane su bliskim osobama, rodjacima i prijateljima, čak i u dalekim gradovima i zemljama.

„Da li ćemo se vratiti pisanju klasičnih čestitki je individualni stav. Starije generacije su nostalgične, ja jesam, volim ih, podsećaju me na detinjstvo, drage prijatelje.Tada smo mislili jedni o drugima, znali smo adrese i slali  lične poruke. Upravo je u tome bio njihov značaj.I to je razlog zašto im se neki ljudi i sada vraćaju“,kaže za Jugmediu, psiholog, Snežana Stojanović Plavšić.

Već početkom 20 veka, čestitke su se kupovale sve ređe.Već dugo, uglavnom, šalju se putem telefonskih poruka,društvenih mreža.  Sasvim je logično da  mladi više vole da čestitaju elektronskim putem. Međutim, od načina i oblika slanja čestitki, mnogo je važnije, kakvu poruku nose.

„Ta čestitka treba da bude lična, da to nije upotreba onih masovnih poruka, koje se šalju svima, jednako. Nekako, kada dobijete čestitku, vidite da to svim ljudima iz imenika poslato, da nemaju nikakav lični značaj, ni lični pečat, što znači da ta osoba i nije baš mnogo mislila o vama lično. A to je ono što nam je svima potrebno“, kaže naša sagovornica.

Inače, prvu čestitku za praznike poslali su Englezi još davne 1611.godine i to princu od Velsa.Prva prava praznična čestitka, smatra se da je bila ona koju je 1841.godine, naručio jedan engleski preduzetnik, koju je po njegovoj želji ilustrovao Džon Kalkot Horsli.

Naslovna čestitka: Saj Đurđevak