Seljačke metle Suzane Manić iz bujanovačkog sela Karadnik retko kada se duže zadrže na tezgi kad god ih ona iznese na pijacu u Vranju. Znajući njihov kvalitet, Vranjanci ih rado kupuju za svoja dvorišta gde su se pokazale neprikosnovenim.  Mnoge ove metle vrate u detinjstvo kada ih je svako seosko domaćinstvo imalo ispred ulaznih vrata.

Pamte i kako su njima njihove majke i bake nedeljom mele kuću. Najpre bi, kažu, zemljani pod naprskale vodom na kockice, a onda bi ga pomele ovom metlom, izvetrile i sredile kuću, a potom bi je celu okadile kandilom kako bi je očistile od negativne energije.

Posebno je, prema njihovim rečima, bilo zanimljivo u vreme slava i narodnih svetkovina. Tada bi domaćice napravile najjače i najlepše metle i pošto bi pomele svoja dugačka dvorišta krenule bi zajedno sa ostalim komšinicama da pometu i urede prostor na kome bi se narod okupljao.

U nekim selima u Jablaničkom okrugu takva metla se zove – umit.

Nažalost, od kako su seoska dvorišta počela da poprimaju izgled gradskih, ova vrste metle je sve manje u upotrebi. Iako to Suzana zna, ona ipak proizvodi ovu seljačku metlu na svom imanju za svoje, ali i potrebe svojih sugrađana koji je poslednjih godina redovno pazare od nje.

Ovu vrstu metle Suzana proizvodi na način na koji se oduvek primenjivao u njenom kraju. Otuda će i ovog marta u svom dvorištu na najpogodnijem mestu da zaseje njeno seme koje će da rasadi u bašti negde oko Duhova. Svaki koren metle će zasaditi na određenom razmaku kako bi mogao da napravi dobar grm.

“Tokom rasta i razvoja samo ih treba redovno polivati i nekoliko puta okopati i rezultat neće izostati”, kaže Suzana.

Zasađene metle naša sagovornica bere u jesen. Pre nego ih doveze kući, polomi njihove stabljike na desetak santimetara iznad zemlje i ostavi nekih desetak dana da se oslobode suvišne vlage. Ovako osušene metle ona zatim skladišti na suvom mestu ispod neke šupe. I dok one tu nastavljaju da se suše, Suzana od starih nastavlja da pravi metle za prodaju.

“Od svakog grama gledam da napravim adekvatnu metlu. Najpre iskidam manje grmove i pošto ih složim u lep buket, lepo uvežem jačim kanapom i na kraju sekirom presečem zadnji kraj. Ovako pripremljene metle potom prelijem vrelom vodom i ostavim da se iscede”, zaključuje ona.