Virusolog i mikrobiolog Milanko Šekler rekao je za RTS da je da su pojavu novog soja pratile panične vesti da postoji mogućnost da bude i gore, ali ovog puta nije tako. Glavni simptomi kod omikrona su zamor, znojenje, bol u grlu, nema kašlja, nema curenja nosa, nema upale pluća, temperature kratko traju, liči na kratkotrajnu prehladu.

Omikron soj je prvo uplašio svet, a onda su se pojavile informacije da njegovo postojanje i ne mora da bude toliko opasno za planetu.

Doktor Milanko Šekler, virusolog i mikrobiolog Veterinarskog specijalističkog instituta Kraljevo, rekao je za RTS da nema informacije da je omikron soj izolovan u Srbiji. Medicinski fakultet u Beogradu, koji je za to zadužen, još nije izneo takve podatke, a da ih imaju, obelodanili bi ih.

Odgovarajući na pitanje šta smo do sada saznali, da li je pojava ovog mutiranog soja kovida 19 dobra ili loša vest za čovečanstvo, Šekler ističe da su pojavu novog soja pratile panične vesti da postoji mogućnost da bude i gore.

„Ovaj put se desilo da bude bolje, mnogo je bolje i to je možda korak koji je virus trebalo da napravi u procesu prilagođavanja nama, da će se pandemija završiti nekom vrstom sporazuma, primirja između nas i virusa. Ipak, svako treba da uradi deo posla, da se zaštitimo, da preduzimamo mere, da pratimo uputstva stručnih ljudi, a virus da postane manje virulentan, da izaziva lakše kliničke znake“, kaže Šekler.

Pominje se da je omikron preuzeo deo genetskog materijala drugog virusa, onog koji izaziva običnu prehladu.

Šekler kaže da ima i tih vrsta informacija, ali je nezahvalno procenjivati, vrlo je kratka sekvenca o kojoj pričamo. Sastoje se od 12 nukleotida, sličnih sekvenci ima i u drugim virusima, pa i u genomu samog čoveka, a o poreklu možemo samo da spekulišemo, ne možemo da budemo sigurni.

Dostojevski i mutacija virusa 

Za to je izabrao sledeći primer: ako izvučete rečenicu – dobar dan iz Dostojevskog – i nađete je njegovom romanu, znači da je možda prepisana od Dostojevskog, ali to je samo parče i česta rečenica. „Možda sam slučajno napisao, možda je slučajno došlo do mutacije virusa“, uporedio je Šekler.

Govoreći o tome da li novi soj može da izazove teška stanja, posebno kod osetljivih osoba, dr Šekler kaže da nisu završena ispitivanja, ali da on sluša mišljenja lekara iz Južnoafričke Republike jer oni najbolje znaju situaciju, u prvim su redovima na liniji fronta.

„Iako je ovaj virus duplo prenosiviji od delte, ono što otuda stiže, ono što se vidi u bolnicama je da je potpora za kisenikom potrebna kod malo ljudi, primeri vrlo jasno upućuju u kom pravcu stvari idu“, ukazuje Šekler.

Podvlači da kod više od 75 odsto ljudi koji su hospitalizovani ne treba kiseonička potpora. Prva stvar kod delte: skoro kod svakog ko je hospitalizovan određivan je protok kiseonika,  samo je pitanje bilo koliko je pala saturacija, objasnio je on.

Glavni simptomi kod omikrona 

Glavni simptomi kod novog soja su zamor, znojenje, bol u grlu, nema kašlja, nema curenja nosa, nema upale pluća, temperature kratko traju, liči na kratkotrajnu prehladu, a glavni klinički znak je stravičan zamor, kao da je auto prešao preko obolelih i to traje nekoliko dana.

Prosečno zadržanje pacijenata u bolnici u poslednje tri nedelje je 2,8 dana, a prethodni prosek je bio devet dana u Južnoj Africi, izneo je podatak Šekler.

„Ljudi se kratko zadržavaju, većina slučajeva koji se otkriju su ljudi koji su došli u bolnicu zbog drugog medicinskog zahteva, otkriju prilikom testiranja da su pozitivini, a najvažnija stvar – porastao je broj novozaraženih, čak 30.000 na dnevnom nivou u Južnoj Africi, ali linija smrnosti je ravna i miruje, oko nule“, rekao je Šekler.

Iako imete ogorman broj novozaraženih, smrtnost se nije povećala i smatra se da je tri puta manja. To je kao kada se zatvore biračka mesta na izborima pa imate prve izborne podatke na malom uzorku, ali ti podaci jasno govore u kom pravcu idu trendovi, zaključio je Šekler.

Koliko štite vakcine protiv omikrona

„S obizom na ovako optimistične vesti iz države u kojoj se pojavio omikron, bilo bi idealno da se organizuje let avionom za ljude koji su pozitivni na omikron pa da ih pustimo po Srbiji. Čini mi se da su to tako blage slike i da ćemo sa ubedljivo najmanjim posledicama uspeti da se prokužimo“, našalio se Šekler.

Doktor Šekler kaže da se još ne zna da li će novi soj uspeti da se probije među Evropljanima, koji su prosečno vakcinisani blizu 70 odsto, a imaju stariju populaciju. Južna Afrika ima najmlađu populaciju, što je možda uzrok da se novi soj ponaša baš tako, ukazuje Šekler. Oni su mlađi, 25 odsto populacije je potpuno zaštićeno, a mnogo obolelih je nevakcinisano.

Vakcine su verovatno delotvorne, ali ne kao kod ranijih sojeva, rekao je Šekler i dodao da mala studija pokazuje da na 12 uzoraka krvi, Fajzerova vakcina slabija za 20 do 40 puta, što u biologiji nije toliko strašno kao kada bi vam rekli da će plate biti smanjene 20 do 40 puta. I dalje ostaje ćelijski imunitet.

„Vakcine će delovati, ali ne kao dosad“, zaključio je Šekler.