Iako naizgled malo i nerazvijeno, selo Bogojevce, smešteno u blizini Leskovca, broji 1183 stanovnika raspoređena u 458 vrednih i marljivih domaćnistava. Ovo selo jedno je od retkih u kome se ljudi doseljavaju, ali i vraćaju svojim kućama sa privremnog rada u inostranstvu, za šta kažu da su i, bukvalno, zaslužne rode koje pola veka ovde žive.

Ovu informaciju čuli smo još na ulazu u selu, jer su je meštani s ponosom iznosili. Ipak, ljudi se ovde bore sa brojnim izazovima i problemima.

Bogojevčani su bili oduševljeni posetom novinara Jugmedie, jer kako kažu, niko do sada nije dolazio da piše o njima i njihovim problemima, pa su bili više nego otvoreni.

Prizor na ulazu u selo obeležava iskopan asfalt, za koji meštani spremno objašnjavaju kao radove na kanalizacionoj mreži, čemu se, inače, raduju, a na pitanje da li im smeta prašina, dobili smo odgovor: „Ne smeta nam, navikli smo“, pri čemu smo stekli utisak da su jedva dočekali da se sprovede kanalizacija kroz selo, a neprijatni mirisi iz septičkih jama samo su su se na početku osećali, ili se vaš novinar, moguće, navikao tokom dana na njih.

No, iako su u poslednje tri nedelje Srbiju zahvatile tropske vrućine, u Bogojevcu se u podne može naći po koji čovek koji u društvu ispred zadruge razglaba o lokalnim problemima. Zatekli smo nekoliko starijih meštana i svi su želeli da se čuju. Razgovarali smo i sa mladima.

Jedan od osnovnih problema koje ovi vredni domaćini imaju je poljoprivreda, odnosno, niske cene proizvoda, ono što večito muči proizvođača.

„Vrlo su niske cene poljoprivrednih dobara, ljudi ne mogu da pokriju time osnovne troškove proizvodnje. Kada proizvede da može da proda, tu prosto nema garancija ni sigurnosti. To je teška muka, a nema realizacija za nikakve pare. Pored ovoga nama je problem infrastrukture u selu“, priča Jovica Mladenović za Jugmediu.

Samo je glavna ulica kroz selo asfaltirana, dok ostale imaju nasip od belog kamena koji je zbog vremenskih uslova pun rupa s barama.

„Kad dune vetar stvara se prašina, a prizor je strašan. Trenutno se sada sprovodi kanalizaciona mreža, na taj način se zagađuje i sleo i sredina i sve, ali nadamo se da će da bude bolje, s obzirom da su ti radovi u toku i očekujemo da se završi posao na vreme“, govori kroz nadu naš sagovornik Jovica.

Infrastruktura nije jedini problem koji imaju Bogojevčani. Šetajući kroz centar sela naišli smo i na visoku travu koja se nalazi oko sportskog terena i školskog dvorišta gde se uglavnom svi okupljaju. Iako je za uređivanje javne površine nadležan grad Leskovac, meštani ovog sela nisu lenji, već se oni u dogovoru okupe i okose, jer kako kažu, ne mogu da gledaju kako se stvara zmijarnik, a da niko ništa ne preduzme povodom toga. Ovih dana ih je u tom poslu omela kiša.

Dom kulture koji su izgradili meštani, ranije je predstavljao jedinu zabavu za mlade i stare, dok se sada ta zabava premestila i na telefone. Ova kulturna ustanova, ranije je bila centar okupljanja kako za starije tako i za mlađe ljude, ali danas više ne postoji. Na tom mestu, tvrde, gradiće se crkva za koju se meštani bore godinama.

Saša Živković, starosedelac Bogojevca, priča o početnim problemima.

„Imamo hiljadu problema, naše zemljište koje je država uzela sada hoće da nam naplati. Prva procena je bila da će da košta 15 hiljada evra, dok je sada 7 hiljada evra. E sada da li je gradonačelnik u pitanju ili gradske vlasti, ja ne znam ali pitanje crkve nismo i dan-danas rešili“, jada se Živković.

Iako ovo selo ima, gledano očima autora teksta, neuređen i neukutkan centar, za Sašu je Bogojevce varošica koju su svi zaboravili i koju niko ne gleda.

„Smeće je na sve strane, malo po malo Veternica je kao čista, ali pre neki dan u ovoj reci našle su se i mrtve ribe na površini, što znači da se nešto pušta u reku. Nažalost, niko nije našo način da zabeleži taj slučaj. Gradonačelnik bi trebalo malo bolje da se zauzme“, savetuje.

Pored svih problema, Bogojevčani se nadaju da će jednoga dana njihovo selo dobiti crkvu, jer kako kažu, oni su veoma pobožni, a crkva u Kumarevu je za njih daleko.

Kada se čistio prostor za buduću crkvu, odnosno kada se ravnala površina, nekoliko meštana je na tom mestu pronašlo kameni krst koji datira još iz 1867. godine, što za njih predstavljalo znak od Boga.

Na drvetu koje je staro više od 600. godina, napravljen je krst, takođe od drveta gde se ljudi okupljaju kada se obeležavaju litije Sveta Trojica, ali ovo drvo nije moglo da izdrži zub vremena i počelo da pada, ali krst stoji na mestu.

Takođe, njihov problem je i pitanje grobnih mesta. Groblje nije urbanizovano kao u Leskovcu već nakon prve kiše stvara se blato.

„Nema staze gde mogu da se kreću ljudi, i da se pokojnik prenese, već se ide preko grobova. Postoji jedna mogućnost, a to je da se jedna seoska parcela ustupi selu da se napravi i da ljudi ne plaćaju“, konstatuje Jovica.

Saša Trajković se prisećao Badnje večeri u selu, kada su se svi okupili oko mesta gde bi trebala da bude crkva i tamo palili badnjak, a prizor koji možete videti na ustupljenim fotografijama, je emotivan, što govori o tome koliki je vapaj za svetinjom u ovom selu.

Ono što je u Bogojevcu najveća vrednost jesu, zapravo, njegovi ljudi i to, kako sami kažu, složni u nameri da se izbore za bolje uslove za život.

„Jer, ne tražimo ništa što nam ne pripada, samo ono što je nužno za lepši izgled sela i za život koji ne odudara mnogo od gradskog. Ne možemo biti baš građani, jer smo seljaci, ali to ne znači da nam putevi moraju biti puni rupa i da ne možemo da imamo svoju svetinju“, priča nekoliko njih.

Zanimljivo je da Bogojevce već pola veka ne napuštaju rode, a oni u toj činjenici traže pozitivne znakove.

Njihova lepota fascinira skoro svakog prolaznika koji se nađe na ovom putu.

Svakog leta, odnosno 8. avgusta organizuju posećene turnire u malom fudbalu kao i takmičenje u šahu u prostorijama koje se nalaze u centru, ali sada nemaju prostorije za organizovanje takve vrste takmičenja u kojima ljudi vole da učestvuju.

„Mi se nadamo da kada napravimo crkvu, da će tu biti i parohijski dom, gde ćemo da organizujemo na primer takmičenje u šahu, gde ćemo da se okupljamo i pričamo. Mi nemamo ni Savet mesene zajednice, pa se nadamo da ćemo uspeti sa Vladimirom Savanovićem koji je izuzetan čovek, koji se bori za nas, da uradimo nešto“, kaže Saša Trajković.

Trajković dodaje da su sva dešavanja kod spomenika u centru sela, gde se okupljaju svi od 7 do 77 godina.

„To je zaista lepo, nema grupice svi smo zajedno tu, dogovaramo se, pričamo kako je ranije bilo kako će sada da bude. I to nam je spomenik sve i svašta. Momci iz sela su se udružili i očistili oko mosta, sam most što je stvarno lepo“, priča Trajković, sa oduševljenjem.

Bogojevce je jedno od retkih sela iz kojeg se mladi ne iseljavaju, već dolaze ljudi i kupuju kuće kako bi živeli tu. Na putu ka centru sreli smo starijeg čoveka koji živi u Francuskoj, i svaki slobodan dan iskoristi da provede u Bogojevcu.

Odlazimo iz sela s nadom da će ovi druželjubivi i pobožni ljudi prilikom naše sledeće posete imati lepše vesti, makar kada je u pitanju pomak ka svetinji, mestu za okupljane i u zimskim danima i da rupe ne krase više puteve.

This slideshow requires JavaScript.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.