Kada se sa regionalnog puta Leskovac-Bojnik, na 12 kilometara od grada na Veternici, skrene levo posle blage krivine i asfaltiranim putem krene naviše, i ne slutite da će vas gore na brdu dočekati prizor kakav se retko viđa u leskovačkom kraju.

This slideshow requires JavaScript.

Iz male uličice ulazi se na onu glavnu, široku i jedinu, i ne dužu od oko 800 metara, ali ono što ovo selo čini posebnim jesu zgusnute kuće s obe strane, a od ulice ih dele široki travnjaci uredno ošišani, iza jedinstvenog drvoreda.

Petrovac je, zapravo, minijatura sela Kosančić u bojničkoj opštini kojeg su u 19. veku podigli Srbi iz tadašnje Austrougraske i ušorili ga kao što jesu vojvođanska sela.

“Naše selo je najlpepše selo na svetu”, već na ulazi nam kaže jedan od meštana koga smo zatekli u dvorištu svoje kuće.

Ovde je vazduh čist i duva vetar, iako je opeklo poslepodnevno sunce.

“To je zahvaljujući nadmorskoj visini i ruži vetrova”, objašnjava jedan od dvojice, kako se predstavlja, turista iz Bojnika, koji šetaju po ograđenom parku sa igralištem.

Ovaj park nalazi se na kraju široke ulice sa malim nagibom, a iza desno je još kuća i vrednih domaćina.

“Bavimo se poljoprivredom, voćarstvom i pomalo stočarstvom”, objašnjavaju.

This slideshow requires JavaScript.

Iako vlast iz Leskovca još od 2016. godine ovo selo priprema za etno turizam, on nije zaživeo u Petrovcu. Tek po koji slučajni prolaznik, tražeći kuću gde je živela popularna srpska glumica Sloboda Mićalović s porodicom, čiji je otac Dragan Mićalović, pokojni glumac leskovačkog pozorišta, govorio da nigde nije video lepše selo od Petrovca.

Dolaze i zbog nadrilekara Miodraga Petrovića.

“Napraviše zgradu mesne zajednice i postaviše u parku par rekvizita i krstiše ga etno kućom, ali od turista ni traga ni glasa”, komentariše jedan mlađi čovek u prolazu.

Iako za selo Petrovac kažu da je raj na zemlji, i odavde se ljudi iseljavaju, posebno mladi, kojih ima malo na popisu iz 2022. godine. Neki od njih studiraju, drugi rade u leskovačkim fabrikama, pa su na njivama uglavnom stariji meštani.

A ono malo mladih nema mesto za okupljanje sem onog parkića sa spomenikom, ali tokom zime je problem. Zato koriste jednu vlažnu prostoriju u starom, oronulom i napuštenom mlinu, koji predstavlja opasnost i za prolaznike jer se urušava. Stariji, brižni za mladež, kažu da je problem i nekadašnji bazen za vodu pored tog mlina.

“Neko može da upadne u njega. Treba ga zatrpati”, pričaju sagovornici Jugmedie.

This slideshow requires JavaScript.

Selo nikada nije imalo školu, ni vrtić, pa se deca voze do susednog Belanovca. Nema ni jednu prodavnicu, a o kafanama i kafićima se nije ni razmišljalo.

Pije se gradska voda, ona iz Barja, ali nedostaje kanalizacija, što se može mestimično osetiti kroz mirise drvoreda.

No, ovde su ljudi srdačni i gostoljubivi. Spremni za razgovor, kao da vas poznaju dugo. I svako poziva na kafu i sok. “Valja se, tako su nas učili naši stari”, vele.

Onaj čist vazduh sa blagim vetrovima i zelenilom, mir, kao i ljubazni meštani su lek za dušu, ali od toga se ne živi, pa starosedeoci odlaze iz sela. Za 11 godina, selo se smanjilo za 26 stanovnika, pa ih je sada svega 126.

“Bilo bi nas i manje da nema doseljavanja”, uverena su dvojica meštana koji nam pokazuju mlin i bazen.

I zaista, ovde se ljudi doseljavaju iz Leskovca i drugih krajeva juga Srbije, nažalost, kada odu u penziju, ali im dolaze deca i unici i leti i zimi, čime se stvara utisak mladog sela.

S naglim interesovanjem za nekretnine, cene su skočile i u Petrovcu, pa se tako plac od 6 ari ceni 9.000 evra, doduše, udarna lokacija, a kuće se, koliko god bile oronule, ne mogu naći ispod 17.000 evra.

Jer, Petrovac je ovo, najlepše selo.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.