Selo Vlase u Poljaničkom kraju sa 22 sela na teritoriji grada Vranja, jedino je koje ima zdravstvenu stanicu sa osmoro zaposlenih, ali ta mala ekipa je u toj meri uigrana i posvećena pacijentima koji im nesebično dele epitete – spasioci i junaci.

“Oni su naši prijatelji, oni su stručni i hrabri i pre svega dobri ljudi”, kaže jedna od pacijentkinja dok čekamo prijem kod lekara.

Ceo poljanički kraj nalazi se u planinskom delu, ispod Kukavice, ali sama Poljanica je u ravničarskom delu i najveće selo.

Ovde radi jedan lekar opšte prakse, tri medicinske setre, od kojih je jedna patronažna, jedan laborant, vozač hitne pomoći i ložač. Kada nema lekara, sestre su u toj meri verzirane da često preuzimaju njegovu ulogu i do sada se nikada nije desilo da pogreše. Kada krenu ujesen kiše, a zimi sneg, put do ostarelih pacijenata u razuđenom kraju je težak i naporan, ali se uvek stigne.

“Nema nikakve tajne. Jednostavno, radimo svoj posao”, kaže skromno jedna od sestara.

Pamti se ovde slučaj kada se u blizini Vlasa desila teška saobraćajna nesreća u kojoj je bilo više povređenih. Jednoj od sestara su javili za nesreću, pa je ona svratila do zdravstvene stanice, uzela torbu i našla se na licu mesta.

“Dok nije stigla hitna pomoć iz Vranja sve vreme je bila na telefonu sa lekarom iz Vranja koji joj je davao upustva kako da delimično sanira povrede i pripremi ih za transport. Uradila je posao bez greške”, pričaju iz ove ustanove.

Bolesni iz Ravnog Dela, mesta koje pripada teritoriji grada Leskovca, često su njihovi pacijenti, ali i iz Vranja jer se ovde ne zakazuje i ne čeka red.

Predeo koji pokrivaju, a graniče se sa Vranjem, Bujanovcem,Kosovskom Kamenicom, Leskovcem i Vladičinom Hanom, je razuđen. Putevi su, zbog svojevremeno masovne seobe, zarasli, a oni koji nisu su punu rupa.

“Tokom zime, kad napada veliki sneg, ni naše dobro vozilo ne može do pacijenata, pa se dobar deo put prepešači”, pričaju.

O verziranosti medicinskih sestara, sada pacijenti, navode jedan primer.

“Došla je žena sa detotom koje je ujeo stršljen, ali ona tada nije znala da je u pitanju baš stršljen, već je sestra po simptomima znala koji lek da mu da. Sreća je što imaju apoteku u sklopu zdravstvene stanice i apotekarku, koja je, praktično, deo tima ove ustanove”, objašnjava pacijent iz sela Vlase.

Dok je u susednom selu Golemo Selo svojevremeno radio pogon Jumka, stanje je bilo povoljnije.

Poljanica i Vlase su lep kraj, ravničarski s plodnim oranicama, bogato lekovitim biljem šumskim vodama, šumom i izvorima vode.

“Nekada smo imali dva lekara, dve smene, stomatološku službu, pedijatra svakog četvrtka, internistu, ginekologa…Ali tada je bilo oko 7000 stanovnika, sada oko hiljadu, ali svi su bolesni jer su uglavnom stračka domaćinstva. U 22 sela sada je ispod 70 učenika”, objašnjavaju naši sagovornici.

Dobar glas se daleko čuje, pa je tako došao i do onih koji kreiraju emisiju Eksploziv na TV Prvoj. Posle priče o zdravstvenim radnicima u selu Polajnice, koji, ono što oni za Jugmediu manje potenciraju, rade u uslovima neprimerenim za 21.vek, javili su se donatori.

Novinarka ove ekipe Maja Obradović je okrenula nekoliko važnih brojeva telefona u nameri da ovoj vrhunskoj ekipi zdravstvenih radnika obezbedi nešto od nameštaja za rad.

Tako je stigla i do vlasnika firme “Morava enetrijeri” iz Ćukovca sa kojim je dogovorila i izradu nameštaja kojim bi se opremila kancelarija doktora ove ambulante i kartoteka.

Ovakve svoje dobrotvore oni zasigurno nikada neće zaboraviti baš kao i Predraga Stanojkovića, vlasnika “Pegazosa” i svog meštanina Stanišu Jovića, koji živi i radi u Americi, a koji su ovoj ambulanti svojevremeno darivali delove nameštaja i štampač.

Jović se na njihovu sreću nije zadržao samo na ovom poklonu. On je meštanima Vlasa poklonio mnogo više od toga, a po kome će ga spominjati mnoge buduće generacije.