U svečanom ambijentu restorana „Olimpik“ u Prokuplju  svečano je obeleženo šest decenija postojanja i rada Rukometnog kluba Topličanin, koji je iznedrio mnoge vrhunske rukometaše i sportske radnike i ostavio dubok trag u sportskoj varoši na Toplici.

Počelo se davne 1948. godine nana velikom fudbalskom igralištu, ne sanjajući da će rukomet u Prokuplju jednog dana postati brend ove sredine.  Sa velikog terena se mali rukomet se preselio na male terene i tada rukomet postaje prihvatljiv za sve. Formiraju se klubovi i počinje ligaško takmičenje. Budi se interesovanje ne samo igrača već i publike  pa i čitave omaldine u Prokuplju.

RK Topličanin zvanično registrovan  25. maja 1957. godine. Osnivač i prvi trener bio je Svetolik Zdravković, a prvi predsednik kluba Božidar Koković. Krenulo se od Treće zone, pa Druga zona jug. Prvaci zone bili su na dohvatu prve savezne lige.  U to vreme u tom rangu se takmičio i niški Železničar. Zatim 1962/3. godine  Topličanin je igrao u Srpskoj ligi. Potom je 1996.  u Drugoj saveznoj ligi,  iako je bila jedna od najmlađih ekipa u tom rangu.

Mnogi od rukometša koji su ponikli u Topličaninu igrali su u mnogo poznatijim klubovima  kao, na primer, Aleksandar Đorđević, Nikola Malešević, Nenad Ivković, Milan Ivanović , Milan Veljković, Milan Vučković,  Ljubomir Janačijević koji je još uvek igrač Topličanina i kapiten tima. 

Trenutno od mlađh njih dvojica brane boje Jugovića iz Kaća – Nemanja Momčilović i Lazar Mladenović.  Svakako u toj plejadi ne treba propustiti i živu legendu Ljibišu Milosavljevića koji je u klubu neprekidno 45 godina i bio je igrač, trener, predsednik i direktor kluba.

RK Topličanin se trenutno takmiči u Super B ligu Srbije, uporedo se posvećuje radu sa mlađim kategorijama, čiji talenat već kuca na velika vrata.

Ivan Petrović, šef Službe za informisanje u prokupačkoj lokalnoj samoupravi,  pročitao je na svečanoj proslavi pismo predsednika opštine Prokuplja Aleksandar Simonovića, i pozdravio brojne zvanice, među kojima su bili i: predsednik Rukometnog saveza Srbije Božidar Đurković, sa saradnicima, predstavnici Rukometnog saveza Niš, predstavnici vlasti, brojnih klubova i predstavnici grada pobratima  Resavice i njihove veterane.

Božidar Đurković, poreklom sa ovih prostora, rekao je da Prokuplje oseća kao svoju kuću.

“Da nastavite ovim tempom i da se što pre preselite u rang takmičenja više i tamo igrate sa Crvenom Zvezdom i Partizanom, Metaloplastikom. Mislim da za to Prokuplje ima talenata za rukomet, zato bih pozvao ljude iz lokane samouprave da pomognu i ulažu u rukomet sa malo sredstava vratiće se mnogo više. Ovo je jedan divan gest, što ste obležili ovaj jubilej. Rukomet nije mnogo skup sport a ljudi koji vode klub imaju želje, volje i znanja  da naprave još veće rezultate od ovo što ste postigli do sada”, poručio je Đurković.

Plaketema koje je uručio Dragan Nešić predsednik Skupštine Topličanina odato je priznanje 17-orici najzaslužnijih za razvoj kluba: Vladimir Nasković, Dragan Milovanović, Ljubiša Đorđević, Goran Jović, Goran Stanković, Vladimr Mitić, Ivan Denić, Miloš Stojanović, Aleksa Milenković, Živojin Blagojević, Pavle Okičić, Vladimr Dinić, Bratislav Dunjić, Dragoljub Durutović, Nebojša Đorđević, Budimir Milutinović i Rukometni savez  Srbije.

“Rezultati koje smo postigli u radu sa svim selekcijama govore o tome da se dobro radilo do sada. Ovo je za nas veliki jubilej na kome smo dodelili veliki broj plaketa onim akoji su proneli slavu prokupačkog rukometa. To će nam biti još veći podstrek u daljem radu da se ide ka višem nivou, da bi već naredne godine pokušali da se domognemo najelitnijeg takmičenja, kod nas Super lige Srbije”, istakao je predsednik RK Topličanin Ljubinko Đorđević

Ovu divnu rukometnu priču iz Prokuplja završićemo izjavom čoveka koji je u klubu proveo četiri I po decenije a to je kao što rekosmo

Ljubiša Milosavljević, koji je u klubu proveo 4,5 decenije, kaže das u one proletele i da mu je sport učinio lepšim i privatni život.

“Ono što smo uradili za šest decenija da će biti dobra osnova  za neka buduća pokolenja. U rukometnoj karijeri bilo je loših i dobrih trenutaka. Kad je bilo dobro radovali smo se, kad je bilo teško tugovali smo, zato da nije bilo tako ne bi ni nas bilo više u klubu. U rukometu ću biti dok se osećam da mogu, a mogu još da pružim jer nisam sve rekao. Kada osetim da me rukomet ne čini više zadovoljnim sam ću se povući i reći sebi – dosta je bilo”, zaključuje ova legenda za Jugmediu.

Tekst i fotografje Vukašin stevanović