Miljan i Tamara Janjić iz poljaničkog Golemog Sela, koje se nalazi u vranjskom ataru, dugo nisu znali kako da se reše podstanarskog života.

Šansu da reše svoj veliki problem videli su tek kada su saznali da Ministarstvo za brigu o selu mladim bračnim parovima odobrava sredstva za kupovinu kuće. Ovu informaciju prenela im je Tamarina majka koja je ovo dvoje mladih ljudi i ohrabrila da i oni konkurišu. Janjićima to nije trebalo dva puta da se kaže.

Odmah su otišli u vranjsku gradsku upravu kod Bojana Jovanovića da se raspitaju o uslovima konkursa. Bili su veoma iznenađeni kada su čuli da mogu da računaju na pomoć ljudi iz gradske uprave prilikom prikupljanja dokumentacije. To im je puno značilo zato što nisu morali da troše novac na prevoz do Vranja.

“Najteže nam je bilo da pronađemo adekvtnu kuću koju bi kupili dobijenim novcem”, kažeTamara.

Otuda su dugo i tragali za kućom koju bi mogli dakupe novcem od Ministarstva za brigu o selu. Bilo ih je mnogo u ponudi, ali nijednu nisu mogli da kaparišu jer su bile preskupe. Zato kada su došli do vlasnika kuće u selu Vlase koji je bio spreman da im je proda za novčanu sumu koju bi dobili od države, oni su odmah pristali bez obzira što su znali da moraju dosta da ulože u njeno renoviranje.

Janjići i kada su poslali celokupnu dokumentaciju na zadatu adresu nisu prestali da se nadaju potvrdnom odgovoru od ministarstva.

“Našoj radosti nije bilo kraja kada su nas pozvali iz Beograda da nam saopšte da smo dobili novac za kupovinu kuće. Svi smo prosto vrištali od sreće, a najviše naših četvoro dece željnih svog pravog doma”, priča Tamara.

Toliko su bili nestrpljivi da obave sve formalnosti oko kupovine kuće da su jedva dočekali dan kada će u otići u resorno ministarstvo da na ugovor stave svoj potpis.Iako su im na potpisivanju ruke drhtale od uzbuđenja oni su se kući vratili presrećni što su svojoj deci obezbedili pravi dom.

Otada neprestano planiraju kako da urede svoju kuću i prostrano dvorište idealno za baštu i sadnju voćaka. Kažu da im najveći problem zadaje krov za čiju zamenu im treba dosta para. Oni te pare nemaju jer od onoga što Miljan zaradi svirajući po svadbama, a Tamara radeći na poljima tamošnjih gazdi, praktično ništa ne ostane tokom meseca kada izdvoje kiriju za stan, kupe deci sve što im je potrebno za školu i ostale potrebštine za kuću. Zbog toga ne mogu da kažu svojoj deci ni kada će da se usele u novu kuću.

Ovoj porodici bi puno značila svaka vrsta pomoći dobrih ljudi pri zamenu krova kako bi se do zime zajedno sa decom uselili u svoj novi dom.