Setvom soje ublažiti posledice poplava, a strnjišta ne paliti jer se uništava biljni i životinjski svet

Posledice plavljenja na svojim poljoprivrednim parcelama, gde se prilikom januarskih poplava voda zadržala duže od dva meseca, poljoprivrednici u vranjskom kraju mogu ublažiti setvom soje.

Ova kultura, prema rečima Nade Lazović Đoković, savetodavca za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, može da se seje i kao postrni usev. Soja na korenu ima kvržične bakterije koje nakon setve veoma brzo formira i samostalno usvaja atmosferski azot iz vazduha putem simbiozne aktivnosti sa kvržičnim bakterijama iz roda Bradyrhizobium japonicum. Zato treba upotrebiti manje količine azota u početnim fazama rasta mladih biljaka, odnosno dok se na korenu još nisu formirale kvržice, a to je veoma značajno jer je narušena struktura zemljišta dugim zadržavanjem vode“, kaže Lazović Đoković.

Iz vranjske Poljoprivredne službe takođe poručuju poljoprivrednicima da ne pale žetvene ostatke jer su kazne koje su propisane za fizička i pravna lica veoma visoke.

Paljenje niskog rastinja i žetvenih ostataka koje se često dešava u ovom periodu vrlo je opasno po biljni i životinjski svet, pa i hranu koja se proizvodi na tim parcelama, a koju ljudi kasnije konzumiraju.

Spaljivanjem se uništavaju staništa lekovitog bilja i životinjskog sveta, dolazi do narušavanja strukture zemljišta, posebno u površinskom sloju i to najčešće na dubini od 5 do 10 cm, jer se uništava korisna mikloflora kao i hranjivi elementi.U biljnim ostacima ima velikog procenta kalijuma, azota i fosfora, koji su veoma bitni jer je sve manje organskog đubriva, a samim tim se iz godine u godinu smanjuje i procenat humusa na našim njivama.Sa druge strane pak, upotreba žetvenih ostataka može imati višestruku korist jer su oni veoma značajni za plodnost  zemljišta, a pogotovo za naredne kulture koje se na njima seju.

„Poljoprivrednici koji su već spalili žetvene ostatke na svojim njivama sada pred setvu novog useva  treba da povećaju količine organskog i mineralnog đubriva. Oni pak, koji to nisu učinili treba da ih zaoru jer njihovo đubrivno dejstvo iznosi oko jedne trećine stajskog. Prednost prilikom ovakvog načina đubrenja zemljišta je što nema transportnih troškova jer se đubre već nalazi na parceli i kvaitet hrane koja se proizvodi na tom zemljištu je veća.“, kaže Lazović Đoković.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar