Lepo. Eto, i tebe kad dodirnem, ti zazvučiš kao čovek. A tačno znaš da se moj komentar na tebe odnosi. Moji nadimci? Zar je bitno? Meni ne treba popularnost da se istog alijasa držim pa da ovde skrećem pažnju tražeći zasluge od finansijera ko neki što komentrišu za pare, Specifične reči kao ,,poima“ ili ,,se je“ koje neko ne koriguje i nakon primedbe služe da se zametne trag Što je u redu. A da li je šteta što se ,,znamo“, a ne družimo? Pa koliko je moja, toliko je i tvoja. Cena ovog ,,posla“ je upravo ta! Kad poželiš da se gledaš s nekim, a ti moraš da stisneš srce. Neki misle da ovo ovde nije toga vredno. Skoro da sam blizu da i ja poverujem. Lep dan, drugar!

Ne brini.
Plače svaki dan.
Biće sve super.
Traži ti kumu na vreme.

Zaista se osećam prozvano, ma, čak, si me i pogodio i evo kao plače mi se. Ne za bivšim komentatorima i ljubavnicima, kako ih nazivaš, nego što bre i mene svrsta u red nepismenih.
Vidiš, stavljam zapete tamo gde im je mesto i tačke su uvek na kraju rečenice. Neću da koristim kompletnu interpukciju, a znam, časna reč, mrzi me. S druge strane, smajličiki me nerviraju.
E, ono, nije da nije šteta što nam je Djura smaglio, mada, iskreno, ja sam ponosTan na njega, a šefica portala bi trebala da bude još ponosnija , u fazonu – eto, eto, jel vidite kakvog smo pisca iznedrili, crknite od muke (ovde moram znak uzvika, ma tri zaredom)!!!

S dragom nam Emom$Lolom stvari stoje sasvim drukčije.
Čas, čas pa se setim njenih ljubavnih pisama, ma kakva pisma, KOLUMNE bre prijatelju. Kažu da ih štancovala dragom nam Hrvoju no ja sam sve nekako sebe zamišljao i bilo mi lepo, toplo i mekano pred spavanje.
Pa, eto, ako šefica portala čita ove (ne)pismene redove ja molim da nam vrne, makar, vodenu prinezu. Iskreno i najiskrenije – mnogo mi nedostaje.
Samo za nju   
A da, zamalo da zaboravim i dragog nam profesora. Pa gde je bre taj čova, crko od želje da pročitam njegove mudroserije, pardon, mudre misli.

A ti dex deksčino da znaš da mi od ovolikog pisanja izađe plik na mozak, pa, biraj drugi put reči i zrazi jer će me naljutiš pa ću vas sve bojkotujem….

Pisma su upak bila namenjena ovom:
,,Mr ???, bilo je kasno da sacekam Vas odgovor. Blizina koju osecam za Vas je neobicna za ovakvo mesto sastajanja. Zato levitiram izmedju Ti i Vi. Ustrucavam se, zaista. Istovremeno raste zelja za premoscavanjem svih prepreka ka tesnoj komunikaciji. Za neverovati, ali neka mi pisac gore ne zameri, Vas stil mi Vise prija u ovom casu od njegovog, koji mi nije stran. Podseticu Vas na nesto sto Vi vrlo dobro znate da je glumica koja je nosila ulogu pod mojim nikom glumila i Ledi Ceterli cijeg sam ja bastovana jednog leta, proslog prizeljkivala, sluteci samo njegov lik, dok je on istovremeno razgovarao sa mnom virtuelno, takodje ne znajuci ko sam. Ovo pisem da bih konstatovala surovu istinu, da su mnogi izgubljeni u svojim davno namerno izabranim relacijama, dok se neki drugi, tek pronadju kada se slucajno jedan kod drugog pogube, zature. Taj osecaj nije prestao da me prati, prijatno uznemirava, da je taj drugi moj nedostajuci deo za kojim lutam dugo, dugo vec po istom mraku gde ste se vi denuli nocas, zapravo sakriven ovde negde cekao da ga otkrijem, zarobim njegov i predam mu svoj duh kapitulirajuci napokon, prvi put bez zelje da tu bitku dobijem, sa osecajem da se jednostavno predam i bez bele zastave, uz mogucnost da poginem.“
—————————————–
,,Ako Vas more muke, ja ću prestati. Neću se javljati više, da bih Vas oslobodila. Ne treba Vam krivica jer pouzdano znam da ne možete zariti toliko duboko, koliko ja nivoa za razotkrivanje imam. I malo bi bilo jedan život da Vam to dopustim, jer ne bi ste prestali da me pronalazite u lavirintu e- medija i uvek nanovo konstatujete da Vam baš kraj mene treba predah, koliko da zastanete i udahnete restart za sve Vaše bitke. Ako bih Vam rekla da sam ja zamišljena od samog početka kao fleš memorija, dopuna energije za poneti, osvežavanje stranice, da li bi ste mi verovali? I da li znate da ono što osećam jeste toliko jako da se ne da sakriti i da me je istovremeno toliko sram da sam zbog toga spremna stajati mirno ovde na portalu, pognute glave u znak izvinjenja svima koji su nas čitali? I kad sve stranice sajtova budu pročitane, ostaće jedna da se ispisuje-moja i Vaša. Prošlo je 12 sati od mog poslednjeg pisma Vama. Odgovor koji sam primila je više nego li jednoznačan. Dobro se zabavljate, ali ste protivno svojim planovima počeli da uživate. Raspaljujete moj ostanak i ne grize Vas savest, mada osećate moje lepo vaspitanje. Skratiću i komentar i Vaše muke. Otišla sam. Pozdrav. Uz izvinjenje redakciji na ovom voajerskom pogledu na nešto što nikad nie bilo veza, a što je oduvek bilo dublje i ozbiljnije od ma koje moje veze.“
——————————————-
Ovo nije bilo namenjeno Hrvoju

Kak ste vi samo obavješteni! Pitam se samo gdje vam stane toliko informacija.

hrvoje: „Igra je skroz-naskroz izgubljena.
A ipak će se opet igrati.“
Farbaj se roska, svud, ete gi

ljubav je to, a ona ne zna za godine

Svaka čast, svaka čast…Tak krasan opinion imate o meni, ja sam dirnut. Svjestan sam da me većina ovdje ne ljubi ali isto-takođe ovak anoniman ne hinim biti populaire. Jer mnogi je slavoljubivi komentarijaš ovdje zaspal na lovorikama i tak krmeljiv otišao u povijest.