Na levoj obali reke Jerme, 18 kilometara od Pirota, u jugoistočnom delu Pirotske kotline smešteno je selo Sukovo. Leži na nekoliko brežuljaka, a tu se ušuškao i zaseok Čelanovci, koji broji samo dva stanovnika. Siniša i Višnja Janković napustili su užurban život u gradu i nastanili su se upravo ovde. Okruženi su bogatom prirodom, hrastovim šumama, a ima i divljih voćki za slatko i rakiju.

“Mi smo gore poslednja kuća i bukvalno nemamo ni put, tu živimo. Trenutno smo jedini stanovnici gore, doduše ima nekih što povremeno dolaze“, počinje priču za Kurir Siniša Janković (39), rodom iz Zrenjanina.

Siniša je živeo u Pančevu i oduvek  maštao o životu na selu. Taj san konačno je dosanjao pre nešto više od godinu dana.Zahvaljujući životu na selu, upoznao je i sadašnju ženu Višnju (31) iz Šapca, s kojom se nedavno venčao u manastiru Sukovo.

Dolazak u taj manastir, početkom pandemije koronavirusa, kupio je i kuću na selu.

“Moja drugarica je tokom korone radila u manastiru Sukovo, zvali su me da dođem da pomažem u štali. Nećkao sam se, tada sam živeo u Pančevu, imao sam i tad neke koze.Uvek sam težio da živim što prirodnije, pa makar i u gradu. Međutim, vuklo me je to, ja to zovem zov divljine, vuklo me je da napustim grad i da živim negde u planini, u selu, od svog rada, stoke, mirnim životom”, kaže Siniša.

Presekao je, dodaje, prodao koze i otišao u manastir Sukovo sa dve torbe. Bio je vredan, pošten, neki su to primetili, pa su ga zvali i za druge poslove. Slučajno je našao jednu kuću u brdu, vlasnik je preminuo. Posle nešto duže od mesec dana rada, vraća se u Pančevo.

Kuća za 1.500 evra

“Posle Božića su me zvali vlasnici te kuće, tj. naslednici, i pitali da li ja to želim da kupim. Rekao sam da novca nemam, da imam možda nekih 500 evra ušteđevine. Oni su rekli: „Nema problema, nije bitno, ne trebaju ti pare, samo dođi da živiš, sređuj, radi, platićeš kad budeš imao.“ Rekao sam majci i očuhu da sam našao kuću tamo da kupim, prvo su mi se smejali, posle je majka rekla da idem i da će mi pomoći koliko budu mogli” nastavlja Janković.

Napravio je ugovor s prodavcima, dali su mu kuću na rate, te ga je kuća sa kompletnim imanjem, njivom i delom šume i šljivarom koštalo svega 1.500 evra. Bila u lošem stanju, bez kupatila, sa strujom i izvorskom vodom.

“Put nam je katastrofa, jednom je toliko sneg zavejao da 10 dana nisam mogao da siđem do sela u nabavku, sva sreća imao sam nešto brašna, masti i nešto krompira i slanine”.

Siniša navodi da su uglavnom kuće u ovom kraju stare, kao i da su pravljene od prirodnih materijala.

“Dole u temelju je kamen na kamen, svaka kuća ima podrum u kojem je izuzetno hladno preko leta. Mi dole držimo mast, zimnicu, pivo se hladi, voda, sok, sir, šta god da treba. Kuća je od zemlje i drveta. Poenta je da, kad se nešto na kući pokvari, možeš da iskoristiš materijale iz prirode. Zamešaš blato, plevu, piljevinu i zamažeš rupu. E, to je prednost kod tih kuća, izuzetno je prijatna temperatura leti, a zimi je toplo”, objašnjava on.

Spakovali sve i krenuli u novi život

U početku je ostajao po nekoliko meseci, a onda je pretprošle godine upoznao Višnju na Fejsbuku. Rodila se ljubav, te su on i Višnja 25. februara prošle godine spakovali sve što su imali u dva automobila i sa 1.000 evra u džepu krenuli u neki novi život.

“Čovek mora da je rešen i spreman na takav život. To nije mali korak. Imamo 25 koza, jednu junicu, zečeve, dva praseta rase moravka, kokoške, imamo jaja domaća… Sve sami proizvodimo. Višnja pravi domaći kvasac, kiselo mleko, sir, imali smo lepu baštu prošle godine, luka, krompira, čuvamo stara semena. Proizvodimo zdravu organsku hranu, voće, povrće, prerađevine, slatko od divljih kupina, čak i ljubičice. Beremo gljive, skupljamo vrganje, sušimo ih, skupljamo lekovite biljke i prodajemo, a bavimo se i stočarstvom i poljoprivredom. Sve što nam pretekne prodajemo, a već imamo i stalne mušterije. Uporedo ja idem da radim u manastiru da pomažem bratiji”, ističe sagovornik Kurira.

Navodi da smo “svi mi nekada živeli tako, ali se to s vremenom izgubilo” i predlaže svakome da dođe i proba takav način života, tvrdeći da će to ljudima ući pod kožu.

“Došlo je vreme da je to kod mnogih ljudi počelo da se budi, jer je u gradovima postalo tesno. Poenta je da se čovek vrati prirodi i da otkrije koje su prave vrednosti življenja”.

Višnja i Siniša su srećni, ništa im kažu ne treba sem, eto, da se sredi taj put do njihove kuće.