LESKOVAC – Dvospratna monumentalna kuća predratnog trgovca, bankara i vlasnika kožare Milana Krnjića jedna je od retko očuvanih zgrada u Leskovcu u svom prvobitnom izgledu, iako su kroz nju prošli i Nemci i mnogi partizanski potomci.

Bogati Leskovčanin je ovu lepoticu od 450 kvadrata u neobaroknom stilu s elementima romantizma i srednjovekovne arhitekture podigao u današnjoj Ulici Đorđa Lešnjaka na svom imanju za svoju suprugu Julku i četvoro dece: Dušana, Radmilu, Živku i najmlađeg Petra.

„Nije, na sreću, video kako se srušilo njegovo carstvo kao kula od karata i kako mu kuću, na koju je posebno bio ponosan, krčme stranci jer je umro 1938. godine“, priča njegov unuk Milan Krnjić, kome je pripalo potkrovlje i deo podruma.

Dom JNA na Krnjićevom placu.

Na oduzetom placu sa štalama i radionicama u produžetku kuće Milana Krnjića sazidan je šesdesetih godina Dom Jugoslovenske narodne armije, koji sada zvrji prazan.

Za vreme rata porodica Krnić je morala da se povuče na sprat jer su prizemlje zauzeli Nemci, a posle rata, pa sve do 1970. godine od cele kuće u njihovom posedu ostala je samo jedna spratna soba s polukružnom terasom.

„Tu je bila i kuhinja i spavaća soba i soba za šivenje jer nas je majka izdržavala od šivenja. Potomci oslobodioca su za sobom ostavili ruševine“, priseća se Milan koji se, umesto u dedinom luksuznom kupatilu kupao u gradskom.

Od nekada luksuznog nameštaja sačuvan je jedan kredenac, mesingane garnišne, luster i ogledalo i slike predaka pored kojih uramljene vise akcije „Leskovačke štedionice“, čiji je Milan Krnjić bio jedan od osnivača.

„Jedna akcija vredela je 1000 dinara i s njom se u Leskovcu mogla sagraditi jedna prizemna kuća, a moj deda je imao 100 akcija u banci“.

Nekadašnje bogatstvo bilo je decenijama više nego teret za osiromašene potomke Milana Krnjića. Njegov sin Petar nikada nije mogao da dobije mesto u državnoj ili opštinskoj službi, a sličnu sudbinu imala su i njegova deca.

Milan Krnjić mlađi u podrumu dedine kuće drži restoran „Krnjićev podrum“ i od tog posla izdržava četvoročlanu porodicu. Zbog nedostatka novca nije uspeo da od sestre otkupi jedan deo kuće na prvom spratu, pa je on sada u rukama druge porodice.

„Uspeo sam da renoviram spoljni deo kuće samo oko potkrovlja i da promenim oluke na koje je otišlo 60 tabli lima“, objašnjava.

Kuća Krnjića je pod zaštitom Zavoda za spomenike kultur u Nišu, ali država nije do sada uložila ni dinar za očuvanje njenog izgleda.