LESKOVAC – Leskovački rukometaš Nikola Mitrović već godinama „osvaja“ dine po arapskom zemljama, a ove godine je u Katru  odigrao jednu od svojih najboljih sezona sa nekima od najboljih igrača sveta poput Darka Stanića, Karlosa Pereza, Isama Teza i Sergeja Rutenke.

Katar je najbogatija zemlja na svetu, sa BDP po glavi stanovnika od čak 102.000 dolara, a otprilike 14 odsto domaćinstava su dolarski milioneri.

Nikola je do Katra prešao težak put od „Dubočice 54” preko “Partizana” i “Crvene zvezde”. Nastavio je karijeru u Libiji. Široj javnosti je postao poznat nakon što je iz ratnog vihora u toj zemlji jedva izvukao živu glavu i vratio se u Srbiju.

Upravo boje te zemlje brani ovaj Leskovčanin i doživljava je kao jednu od najzatvorenijih ali i  najlepših i najrazvijenijih zemalja sa standardom o kome nije potrebno posebno pričati.

„Ozbiljnost već vidite pri ulasku na aerodrom kada vam skeniraju zenice i vrše rigorozne provere pre nego što kročite na tlo Dohe i krenete u avanturu„, počinje svoju priču za Jugmediu ovaj rukometaš.

Kako kaže, od Kataraca možemo da naučimo mnogo, pogotovo naši političari.

„Oni daju milione za zelene površine, ne seku drveće i ne ruše stara istoriska zdanja već uređuju. Cene sportiste i svoje gradjane, ulažu u svoj narod i zemlju, ne prodaju svoju zemlju za sitnu lovu, tako da možemo i od njih mnogo da naučimo, pogotovo neki od naših političara„, ističe.

Našim ljudima u Dohi nije lako

I naravno, nikako nije pametno da spopadate njihove žene. „Jer možete proći baš loše, sem ako vam se one prve ne obrate. Mada, i tada vam to nije baš pametno“, savetuje ovaj mladić.

Sa druge strane, našim sugrađanima savetuje da Dohu posete isključivo kao turisti, koliko su to u mogućnoti, a nikako da se ne zalete u potrati za poslom. Evo i zbog čega:

„Voda je skuplja od goriva, svu hranu uvoze i jako je skupo.  Sa jedne strane sjaj i luksuz a sa druge jad i beda. Radna snaga se „uvozi“ sa Filipina, Tajlanda, iz Indije. Žive u jako nehumanim uslovima, rade bez prestanaka na temperaturama od 55-60 stepeni, imaju jedan obrok i piju ko zna kakvu vodu. Ti ljudi rade za 200 dolara u zemlji gde je za normalan život potrebno minimum 1000 evra„, tvrdi.

Naših ljudi u Dohi ima dosta po hotelima i nije im lako, tvrdi Nikola.

„Rade mnogo za ne tako dobar novac, ali opet je bolje okušati se i pokrenuti svoj život nego sedeti kod nas bez posla„, ističe.

Osvaja i Saudijsku Arabiju

Posle Libije, Tunisa, Katra, Bahreina, Libana, UAE zemalja, sada osvaja Kraljevstvo Saudijske Arabije gde je u završnom delu pregovora sa klubom i nada se uspešnoj sezoni.

„Radite ono što volite, ne posustajte ma kakve prepreke imali i ne plašite se da se upustite u nove avanture i prođite svet jer to je bogatstvo„, poručuje Nikola.

Ne vidi bolje dane za srpski rukomet pa je odlučio da se oproba u inostranstvu.

“Ako se osvrnemo samo na Leskovac, ovde ima jako puno talentovanih rukometaša. Ali džaba kada im niko ne pomaže. Niko iz grada ne pomaže mlade sportiste. Toliko puta su im obećavali stipendije i ništa”, ističe.

Mladim rukometašima poručuje da ipak ne gube nadu. Kako kaže, uz mukotrpan rad, disciplinu, odricanja i puno volje mogu da naprave karijeru, kako u Srbiji tako i u inostranstvu.

Ovo ne smete da propustite ako posetite Katar

U ovom trenutku nacija koju mnog stručnjaci nazivaju najbogatijom na planeti mnogo novca ulaže u kulturu.

Ovde je već otvoren Muzej islamske umetnosti koji je projektovao čuveni arhtekta I. M. Pei – zadivljujuće zdanje ravnih linija u peščanim tonovima koje ima kolekciju tepiha i keramičkih predmeta.

Tu je i nova zgrada opere pored koje londonska Kraljevska opera deluje kao seoski dom kulture. Svako sedište ima broj istkan zlatnim koncem a akustika je vrhunska.

Van Dohe možete se ukrcati na avanturu po dinama blizu granice sa Saudijskom Arabijom. Vodite samo računa na hladne, vetrovite noći. Dan je druga priča.

Priča Nikole Mitrovića je druga u serijalu Jugmedie NAŠI LJUDI NA DALEKOM ISTOKU, a o tome kako fudbaler Aleksandar Ranđelović, rodom iz Vučja, svoju karijeru gradi u Hong Kongu pročitajte OVDE.

Dragan Marinković